Српски сион

С тр . 446.

СРПСКИ сион

Б р . 15.

једну по једну мушгерију губе једино с тога, што су их као своје и политичне противнике увредили, због чега их они напусте и обично оду туђину. А четврти је главнн узрок њиховом пропадању и ненапредовању и то, што већпна наших трговаца н занатлија не живе према своме сталежу — а већина и приходу, — него сваки у томе греши и то јако греши, те за то је код нас већ од дужег времена постало правилом, да већ код првог колена дође до краха и да син сретно спири очеву тековину за неколико година, као што на жалост имамо примера екоро у свима селима и градовима. Данас можемо на нрсте избројати старе трговачке куће. Што их имамо, то су све нове. Што је до тога дошло, и шго је код нас данас тако, за то носи на души грех и наша журналистика почевши од Милетића, који је нрви ночео увлачпти у политику наше трговце и занатлије, те за то је данас и ретко наћи у Новом Саду српску фцрму, а и опо нешто што их има, то су све нове фирме. За то је већ крајње време, да поједини политични спекуланти престану увлачпти — ради својих личних цељи — трговачкп и занатлијски сталеж у политпку. Трговачки и занатлијски сталеж треба учити и поучавати, да се добро спреми за своју радњу и да је чува, па не ће очекпвати спаса од избачене фразе „Свој своме!" Уредник. Препорука цатријарха Јоеифа Рајачића за А. Гилфердинга. Д. Р. Када је оно прп крају 1856. дошао у Карловце руски научењак А. Гилфердинг натријарху Јосифу Рајачићу, патријарх и ако је знао, како у Бечу нерадо гледе да се Руеи врзу по српским крајевима, не само да га јв лепо дочекао, наредио да га уиравитељ гимназије Јован Нантелић нроведе ио гимназији, а архимандрит Лукијан Николајевић по богословији; него ву је дао и следеће писмо-преиоруку: Всјем манастирским настојателем. В Карловцјех 8. Дек. 1856. Показатељ сего Г. А. Гилфердинг росијски титуларни совјетник, приходит к честностем и преподобијам вашим с Нашим благословением на тај конец, јеже Архиви манастирскија пресмотрјети, а по обстојателствам и употребление от т.јех за Историју јужних Славјан, относителње Оербов, јуже писати вознамјераја, взјати.

0 чем честности и предобија вчша настојашчим увједомљаем с тјем, да хваљеному Госноднну в предкоснутом јего намјерении на свјакој услузје бити, и тое возможним начином носпјешествовати не пропустите.

ЛИСТАК. У „ В е с т и. Седнице автономник влаоти. Ва 1. (14.) Авг. сазват је у седницу нар. школски савет, а за 11. (24.) Авг. мптрополијско црквени савет. Саборски одбор. Пошто је данашњи саборски одбор започео свој рад 16. о. м. 1902., то му је тога дана изишао трогодишњи рок на које је време изабрат. И ако ио §. 21. саборског устројства од 1875. „Овлашћење саборског одбора траје за цело време саборске периоде, а у сваком случају догле. док га новосаставши се сабор избором других чланова не замени"; ипак су наши радикали пређашњи саборски одбор, по пстеку одређеног му року, називалн „ устарабарским одбором ". Видићемо, да л ће данагањим члановима саборског одбора „радикалски образ" и „начело" допустити, да п на даље седе у њему и да л су они „устарабари". Уздопусти л' им образ и начело да узседе п на даље у њему; онда — е онда — ће и то за слепе бити један доказ више, да је сва она радикалска вика била једино због тога, да њихови људи дођу до саборског одбора, из ког се тако лепо ускаче уз остале погодности и у окружне проте и са недовољном кваллфикацијом. Наши радикали, нека прочитају шта је „Застава" нисала за претпоследњи саборски одбор; на не поцрвене л због онаког писања, и рада данашњег саборског одбора, алал пм вера! Живела доследњост и начело ! Живелп ! Ж^вели! Нов лиот. Од 5. Јулија почео је излазити у Пакрацу нов лист „ Пастир добри ли«'т за свештенствено пастирску практику. Уре:ђ_\је га Светозар Грубач парох у Крижевци, а власник му је и одговорни уреднпк протоспнђел Митрофан Рајић. Штампа се у Карловцима. Лист излази 5. и 20. свакога месеца на табаку, а цена му је 5 круна на годину. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.