Српски сион

Б р . 15.

СРПСКИ СИОН

С тр . 445.

тога не подижемо у томе занатлији и трговцу вољу за његово усавршивање у његовом раду, не стварамо од њега једног такмаца, који ће све своје конкуренте надмашити, него стварамо од истих већином сплеткаше и трчилаже, и нолитичаре, који у место да раде за тезгом или у радионици и своје муштерије послужују, већина од њах по читав дан стоји на дућански врати и гледа ко то све иде у радње његових комшија иновераца. Па кад угледа, да је који Србин отишио, ма да шта тамо купи, чега код њега не може ни добити, он ће одмах похитати, да тај „кримен" народу објави, наравно у сриске новине, да српску читалачку публику о том обавести, да ту „ужасну слику" неродољубља на јавност изнесе, да тај поступак јавно жигоше. Тешко оној цркви у коју верне бичем терају! Па ако тај трговац ил занатлија само отуд мисли живети, што се узда у девизу „свој своме", онда тешко њему, тај нигда главе дићи ве ће. Никад тај не ће бити човек, који се у евоме послу само узда у себе, већ у друге. — Па грех је улевати у наше трговце, у наше занатлије и у све наше остале Србе тај дух, да ће њи само девиза „свој евоме" снасти и помоћи. Кад се већ до тог дође; онда је то милостиња, а не заслужена наплата за рад. Рад, заузимање, вредноћа, такмачење, провиђавност, племенитост, тежња за бољим, увиђавност, уметност, предусретљивост, благост, опрезност, скромност, учтивост, самопоуздање и тврда вера у Бога, то су она средства, еа којима се прикупљају не само „своји", него је то мамац и за иноверце, да се и они амо приведу. Та веприродно је, да ко с вољом плати рђав еспап код Србина, и да пре куиује код њега него код иноверца онда, кад код овог може и боље и јеФтиније куиити, и лепше и тачније може бити послужен; — и не мојте мислити, да ће се многи Србин огрешити о девизу свој своме, ако код Србина може и боље и јеФтиније купити и лепше послужен може бити, него код иноверца. Ја знам једног трговца у.... Па код тог тако долазе као слепи — што но кажу; ал не мојте мислити, да њему за то иду, што „свој" иде „своме", већ само зато што је он добар, ванредно добар трговац, што има врло добар еспап, што врло леио поелужи итд. те је муштерија са свачим гштпуно задовољена. Ето такав треба бити, на онда том Србину иде не само „свој",

него и туђин. — Па тако је то и са занатлијом, и са адвокатсм и са лечником и са сваким. Да су Срби прве занатлије, први адвокати, први трговци, први лечници, први ратари итд. онда нас није ни бриге, онда начело свој своме само иде и нико то погазити не ће. Да се то поетигне, на томе треба сви да радимо, па да нас види Бог, а са простом се грдњом себи нико привући не може. Свој своме пак треба на праву вредност свести, а круг му само на иодједнаке прилике ограничити.*) У Сомбору, 12 25 јула 1905 године. *) Пуштајућп овај чланак у лист једино с тога, што иашп политпчни јгистови не доносе члапке у овом правцу, да се не замере трговачко-занатлијском сталежу, својим претплатницима, усвајамо све разлоге пишчеве и имако да иапоменемо као главне узроке пропадању нашег трговачко-занатлијског сталежа, који су најмоћнији фактор у животу једног народа. и који су и код нашег били то све донде, док су трговци били трговци, а занатлије занатлије, и док се онај који је хтео бити трговац или занатлпја морао за то и спремити, следеће: Први је главни узрок њиховом пропадању и ненаиредовању то, што већ одавно наши бољи трговци и мајстори не дају своју децу да им и они буду трговцп или занатлије, него их дају у госиоду, а тако исто п своје кћери удају за господу, те кад отац умре, отиде радња у бесцење п то већина у руке иновераца, пошто се код нас рекрутује п тргоI вачки и занатлијски сталеж од сиромашних синова, I којп нису у стању прекупптп ијоле бољу радњу и продужити је. И што нема ни код једног другог народа, тога има код нас, да и они трговци и занатлије, који су почели што но реч од ижице, не настоје на томе, да пх синовп замену, него пх и они дају угосподу, п спремајући их за господу, многи се од њих упропасти и не дочекавши сина да буде господин, него или клуподер или народни одрод. Други је главнп узрок њиховом пропадању и ненапредовању то, што мало ко код нас Србаља и ако се већ ода на трговину или занат изучи своју струку као што треба, како би био у стању конкурпсати кад постане својим господаром, него се сваки то родптељ или младић — ако је без родитеља — жури, да што пре отворп радњу и да се ожени, те плп на брзо — већином и због раскалашног живота пропадне, да иноверцу отвори место, или се пати и петља целога свога века и грца докле може, дајући већп део сво.је заслуге горњим трговцима, који га због његовог незнања но својој вољп даве. Трећи је главни узрок њиховом пропадању и ненапредовању то, што се многн од њих поводе за којекаквим ветропирима, те у место да гледе своју радњу, онп „бистре политику" и бистрећи је