Српски сион

Б р . 15.

СРПСКИ СИОН

С тр . 423.

Предсказана да би тим јасније видна била и својим свидјетелствима подкрепила се на ољедујућа пазити проси се: Ником није непознато, који је само са исгоријом краљевства овог упознат, да се између Палатина краљевства овог броја Радо, који је под Андрејем I. около љ. 1056. достоинство ово отправљао. Истина до овог њеки историци и то познији за Алемана или ти Њемца држе, но ако се само или ово посмотри, које је Сербског порекла и које се и данданашњи код она Серба, који народна имена предпочитују библическим, садржава, и кад се критом дјела овог Палатина промотре чрез кога је Славонија светој краљевства овог круни сојужена, ни једна не остаје сумња, да није Палатин овај Сербљин илити Расцијан био. Зри живот Палатина краљевства Мађареког лист 9. Праја љетопис краљевства Мађареког част I. лист 59. То исто држатн треба и о Палатину краљевства овог шестом Виду, који је у достоинству овом около љета 1072. под Соломоном и Гејзи био, хотја списатељи познији њега такође за Алемана држе, јер име Вид је.:т народње сербско, и да је он зацјело Сербин био потвр^ава, његовом тако^е зету име било Илија, а ЕНа, расцијански Илија се зове. И шта више у преднаведеном месту, како што се окружје добара Вида овог описује у речма: „кад су натраг путешествије у Мађарско чинили (т. ј. краљ Гејза и Ма^ари) у Бузин Село и Видов спахилук свратили се", јавно је да се и добра ова у Восни, гди већ сад Вузин није село, но град и от ког графови Кеглевић предикат имају, и може бити са истим Видом и сојузити се могу, положена била. Ил би се тако предречена имена или положена притјажана добара у осмотреније узело, све ово сведочи, да је Вид прави Сербин био, о ком једно би то желити требало, да историци истинитије сказују. Равним начином и осми, који међу Палатинима краљевства овог у љету од прилике 1100. има место Јоан I. Урош, да је такође Сербин био, име Урош које је собствено Сербско показује, и то исто 0Т УД јешче већма јавствује.

Што је Вела II. и сљепи краљевства насљедник и мало затим краЉ Мађарски љ 1128. Славног Сербског кнеза и вечата комита МакедоНског Урога кћер Јелену (је ли пак непосредствено предходећег или другог, ко ствари непринадлежи) за супругу частљивјејшим волшебством узео, покрај које је и титлу краља Босанског добио, и мало по мало изчезавајућеј краљевској крви от кога је и распрострањена била, — из које су и три посљедовша краља Гејза II., Ладислав II. и Стефан IV. рођена по свидјетелству истињејши домашњи списатеља, како Бондин Декр. 2. књ.6. лист 258 ,Туроци хрон. гл.63., Дуфресне о Фам. Далм. Славон. и пр. гл. 3., Праји љетопис част I. књ. 2. лист 123. Сматрајући на то да су сирјеч Расцијани ово под првим Мађареким краљевима највећа у краљевству овом достоинства отправљали, ово пак да је у почетку XII стољетија књагиња сербска краљевском сину и краљевства наследнику, а мало затим краљу у супружество узета, види се да је погрешио славни они Матија Бели у знању краљевства МаЈјарског, кад почетак живота Расцијана у вароши Будиму на XV. стољетије и Сигисмунда Императора и краља Ма^арског времена возноси, зашто по којему праву он на то време, кал, је Георгиј Деспот светла зданија, која су се за краљевску столицу држати могла, подигао, возносити може по том истом, ако не пређе на XI. стољетије, кад су предречени поглавице и краљица родом Расцијанка тамо живили, може се вознести. 0 чем јошче већма увјерити се можно, кад тко расуди, како је јошче у XI. стољетију под светим Ладиславом Далмација, Хорватска и Славонија ко круни краљевства Мађарског припала, који краљевства већу част Серби состављају, а много мању Хорвати из другог Сарматијског народа стабла са Слезијанима једнако происходећи. У којим краљевством налазили су се наравно такови поглавице, који су таки и на највише почести, по начину мудрог правленија, подићи се морали. И тако исти ови при краљу будући, наравно су како они, тако и други њиови националисти у