Српски сион

В р . 15.

СРИСКМ сион

Стр. 425

да су многе друге истог народа од великаша и благородни фамилија у Мађарску и части к њој сојужени јошче чрез Турке неосвојене, које су с њим како што је речено и војевале, прелазиле, Вонфин декр. 3 књ 6. и у будушче такође том сљедовале се. једнака с њима права и преимушчества уживајући нитко правичан и без неправде ко истинитости, правичности и гостољубију Мађара не може у сумњу довести. Овим о једнакости права и преимушчества Сербског народа сказаном дају јасност и посљедовавши краљева закони, како Матије Корвина дек. 5. Член 8. и 45. илити последњи од г. 1495., по сили којих народ овај од десетка Прелатима римокатолическим дајемог, освобиђава се, будући да исти десетци ко своје религије церквам, како што из члена 4. 15. 74. видно је принадлежаху. И тако кад је клир Расцијански восточној церкви привержени, право десетака равно римокатолическом клиру уживао, јестествено је, да су и мирјани оним истим правом радовали се, којим су и прочи краљевства великаши и благородни, с којима су они такође војевали и друге отечества терете носили. К бољему изјасненију речене једнакости служе такође сљедујући примери, којима ће се од полдневне светлости јасније доказата, да су и мирјани Расцијани истим правом, којим и прочи уроженци (тсП§епае благородни) у Мађарској радовали се. (Наставиће ее.) Синодални избор горњокарловачког владике 1874. Д. РКако је изабрат 17. Августа 1874. архимандрит бездински Теофан ЖивковиЛ за владику карлштагског и ко су му били сукандидати; види се из следећег изборног заиисника. Понеже воспосљедовавшеју дне 16. Сентемврија 1872. смертију Лукиана Николаевића, Еиискоиа иногда Горњо карловачкаго, Епархиа сија уиразднена заостала; то благоизволилосја Јего царскому и кра-

левско апостолскому величеству всемилостивјејше соизволити, да ради дополненија предименованија Епархии Горњо*Карло» вачкија Еиископскаго избравија Синод под моим Предсједателством держатисја имат. Какова јаже својства во таковом лицје, которому Епископское достоинство и пастирское звание, вовјераетсја, взискујутсја, и без моего пространшаго о том опомининапија рједомо јест Вашим Преосвјашченсвам. Тјемже остает мње точију настојашчему синодалному Собранију ко Архијерејскому сану между клиром способнаја лица со сим открити, ато јест: ТеоФана Живковића, Архимандрига Бездинскаго СтеФана Михајловића, Архимандрита Св]ато-Георгијев1'каго Гедеона Цветића, Архимандрита Месићскаго Кипријана Стануловића, Архимандрита Ковиљскаго. Сего ради на сем дјело остаетсја, да Преосвјашченства Ваша, от сих јединаго, јегоже за достојњејшаго званија Епискоискаго держали будут, изберут и избранаго на сем моем откровении именујут, придавше свој глас, печат же и подиис. Избрание сие Богу и Јего царскому и кралевско апостолскому величеству угодно бити познаетсја, јегда оно согласно и јединодушно будет. В Карловцјех, дне 17. Августа 1874. М II. Аз Герман Ангелић с. р. Еиископ Бачки дају глас мој Архимандриту Бездинскому ТеоФану Живковићу, бити јему Епископу Горњо-карловачкому. М. II. Аз Никанор Грујић с. р. Епископ Пакрачки, дају глас мој Арх. Бездинскому ТеоФану Живковићу, бити јему Епископу Горњо-Карловачкому. М. II. Аз Емилиан Кенгелац с р. Епископ Вршачки, дају глас мој Арх. Бездинскому ТеоФану Живковићу, бити јему Епископу Горњо Карловачкому. М. П Аз Прокопиј Ивачковић с. р. Патријарх Сербски. А >хиепископ и Митрополит Карловачкн. дију вмјесто Епископа Будимскаго Арсенија Стојковића, јако от него опуномошчен глас Арх. Бездинскому