Српски сион

СРПСКИ сион

В р . 15.

ТеоФану Живконићу, бити јему Епископу Горњо-Карловачкому. М. II. Аз Прокогшј Ивачковић. Натријарх Сербски, Архиенискон и Митрополит Карловачки. дају глас мој Арх. Бездинскому ТеоФану Живковићу, бити јему Епи скопу Горњо-Карловачкому. Писма Ареенија Радивојевића екеарха иисата владици карлштатском Давилу Јакшвћу. Ириопштио д. р. По смрти Арсенија ТеоФановића владике косгајничког (| око Маја 1753.*), послао је митрополит Павле Ненадовић за свога мандатара у исту епархију Арсенија Радивојевића, ексарха Архиеиаскопско-ми трополијског, који је у њој отправљао епархијске послове све до инсталације новог владике ЈосиФа Стојановића т. ј. до 26. Фебруара 1754. Из тог су се времена сачувала ова иисма Ареенијева, писата карлштатском владици Данилу Јакшићу. I. Преосвјашчењејши и словесњејши Г. Епископ, мње Г. Отац благодагњејши ! Но должности мојеј, не оетављаем ја вити Пр. В., мое здје в Севериње пришествие по указу и нарежденију Нашего високопреосвајашчењејшаго и високоновелителњејшаго Г. Арх. и Митр. Г. премилостивјејшаго Принципала и великаго Благодјеја нашего, в сеј удовствујушчеј Епархии находитисја и дјела церковнај;1 и что касаетсја до јурисдикции них високопр. оправљати и исполњавати и здје задержаватисја будем до тоље, докле ново избрани * Како се нигди не наводи дан емрти Арсенијеве, ми смо у 2. бр. о. л. ва 1903 на стр. 61. рекли, да се Арсеније преставио „биће Јулија 1753." и да је Арсеније Радивојевић стигао у Северин 17. Авг. 1753. Ну, то не стоји. Арсеније је умро пре Јулија 1753., пошто је Јосиф Стојановић већ 24. Јунија бао презентиран двору 8а владику од Ненадовића, а Радивојевић је већ 14. Авг. био у епархији костајничко северинској. На иетом је месту погрешно наведено, да је Јосиф Стојановић потврђен био 3. Авг. а треба 81. Августа. Уред.

Архијереј посветитсја и сјемо нријдет. Тако ваше Пр. препокорно нрошу, по указу них Пр. јеже би милост отеческују сотворили и екорјејше но тому свјашченику оправити један Формулар от преписаних свјашченических домов и их кровну Фамилију, занеже свуд во Епископатјех наших православних извершили и по должности них високонр. нослали, кромје ове северинске и нроч. епархии остало не совершена, узроковало смерт свјато почившаго Г. Епископа Арсенија ТеоФановића, за то нросим инФормацију от вашего Пр. каковим ли начином тое дјело извергаити можем и них Пр. за скорјејше от мене ожидајут конскрипцију сеа епархии. Обаче" не вјем како в том дјеље посгугтити и концу благому довести, а навлаотито них високопр. зановједили су мње, да абие јегда пријдем в Северин, иишем Пр. В. за инФормацију совершену просим и всјакаго благаго совјета и отеческија милости и наставленија водигелства моего здје, понеже обичаја ове земле не вједају, а к тому и за колико времја будуеја здје задержавати, и намјестническое дјело исполњавати, мислим нродолжитисја хошчет и нјелују зиму, того ради мољу наставлениа и совјета Пр В. и мене в милост и незабвенују меморију отеческују и свјатим Архииастирским вашим богоуслишаним молитвам вручаем, с цјелованием свјатија десници нребиваја и јесм Вашего Преосвјагаченства нижајши слуга Арсениј Радивоевић с. р. А. и М. ексарх. Из Ровишча Авг. 14. 1753. Р. 8. От здје похо "им у монастир Леповинској и тамо праздоик Успенија Пресвјатија Богородици проводити. Чаем жалостни и тужни глас, да сте В. П. разумели за Марчу монастир, отјата јест от нас и калугере изгонили вон, т. ј. Г. генерал Петациј с командом узел по декрету них Цес. крал. Величества. и тако на пут шест сгража стоит и никого непускајут у нутр манастира до далшего просмотрениа их Величества наших всемилостивјејших цареј. Особито преноручаем В. II. сего листодавца диакона СтеФана, милост сотво-