Српски сион

Бр 15

СРПСКИ СИОН

Стр 427.

рите јему, что би јего рукоположили во етепен свјашченства. II. Преосвјашчењејши — — Пренокорно нрошу опрошченија за доеаждение у П. В. просћти дерзају и преиоручити бједнија и жалоетнија калогере братију нашу о Христје, бившија свјато архангелскија обители марчанскија, јаже прошлаго љета милости отеческија сиодобилисја код П. В. получили, и во епархии богохранимој карлшчитској II. В. трегодишњеј допушчењеј мијјостм , милостивно просити, тако кои вједом јест II. В. јеромонах Авакум, парежден бил, и что ирибрал честње јест јако игуману и братству того монастира нредал јест. А оставшее непокуплено, ходатајством П. В. уповаем јако им бједним иаки препоручителним писа нием, на евјашченство и христианом обешчанаја милостиња издати неотреклибисја, а они свјашчениди должни јесу за своја милостинодавци код трона Божија всегда отслужити ненремјено будут, того ради всеусердње нросим и молим, утјешите их милостију отеческу^у, за кое и уповаем несумњено тују мијјост II. В. получити, в орочем — — — Из мон. Лепавина Авг. 22. 1753. Р. 8. Игумен СоФрониј намјерает от здје у име Божие походити у Карловце к високоир. Г. Арх. и Митр., а отуду чаем у Виен всевисочајшему двору наших всемилостивјејших цареј плачевно припасти и милости просити (и В'ја на Господа Бога и на матер Божију надежду имјеем и на Их ц. к. вел) јако милосг получити будут. III. Преосвјашчењејши — — (Прво је молио, да рукоиоложи ђакона Луку за ирезвитера.) За велико удивление јест мње П. Г., да до ниње писах 8 писмах високопр. Г. Арх. и Митр. милостивјејшему Благодјеју моему, и никакова отвјета до ниње неполучих, за кое сам не вјем и в недоумњении сушч пребивају, что из того будет, на која писма моја конечно требует и потреба велика гласит отвјешчати, и декларацију нослати, и тако во бједној скорби

стоју, и невјем что отвјешчавати, кому о дјељех и прошениах надлежит рјешение дати незнају, занеже не ишчу воли моеа, но воли пославшаго мја здје. А со здјешним Г. генералом ГраФ Петациом у великој злоби и сваћи живим, и како ми је бједнасто одговорил на мое нисмо јему писато, гакова хула и безчастие неслишати, обаче ја прежде јего мало от чести дерзнул ушчинути јусом каноническим и привилегијскими пункти и проч., на кое јему весма видилосе прогивно јего аукторигету, јако мужу сушчу благородну, и дал транслоцирати и у Виен послал, обаче и ја јего во оригинале писмо послах до моего Г. Принципала, и к тому иисма моего до јего Екселенции писате копију послах вчерашном почтом, а ничто друго II. Г. само что одерзновено поступих и свјашченике наредих у диштрикт марчански, ондешње Христиане отврашчати от уние, на кое вси возвратилисја своеј православној церкви, а ниње конечно запретише да неусудимсја онамо какову команду имати, и на мостове кустодију поставили, от свјашчеников наших никого недати пропустити, но воспјат их возврашчати, и ашче скорјејша какова помошч не пријдет от Их ц. кр. величества да можемо цјелу јурисдикцију во оном поменутом марчанском дишчтричтје имати, то но истиње Пр. Г. вси пропаднут, понеже људе на сваки ден црелшчајуг и претет живе на коцеве надјевати, ашче не би от их кто ишал у Марчу службу слишати и унитским марчанским свјашчеником приложитисја и от них депендвратисја. Посилаем Г. П. копиу от свитка, Генерал Петации что ио своеј воли и сам изволил напасати, и в диштрикте марчанском кнезовом чрез Лшатшперга обершчера дал публицирати, из коего истиваго дјаволекаго инструмента и сјети јего видјети будвте. како народ ловит удицеју и прелшча|ут. Новин сваки дан здје, невјем что прежде писати В. П. Само разумеосам да новоизбрани епископ Јосиф архимандрит пошел у Виен такожде и Г. темишварскиј епископ јеет отшел у Беч. В прочем — — Из Сјеверина Окт, 4. 1753.