Српски сион

32

српски сиои

С тр . 469.

челу ови стои за нага народ Карловачка велика гимназија, и у њој наука Благочестија у рукама православног овештенства и клиричества, под непосредним надзором србскога Патријарха. На то се је и буковински Конзисториум нре неколико година, иштући у томе унутствија, обратио на Унравитељство карловачке гимназве; за то се и винковачка катедра амо обраћа, иштући подобнога упутства и наставленија.

Прећутати овом приликом и овим поводом, какво смо у овоме обзиру стекли искуство прошли седам годипа, било би према цркви, за учитеља Благочестија у овоме заведенију, на кога цели свег оравославни очи обраћа, највећа гриота а за Управитељство неопростително равнодушие, кое и једно и друго, како би мого изговорити пред црквом својом ? (Свршиће се).

1Шн

+ ч>ИЛАРИОН. архимандрит манастира Гргетега, члан иатроната монашке школе, иредсједник иснитног повјеренства за оспособљење вјероучитеља у средњим школама у митропол;)ји карловачкој, прави члан кр. срнске академије у Биограду и југославенске академије у Загребу, члан књижевног одјељенЈа 1у1атице Срнске, члан патроната српске велике гимназије у Карловцима, командер кр. српског ордена св. Саве II. степена, рођен 1. септембра 1832., умро 8. августа 1905. У скромној ћелији сјајно обновљенога манастира Гргетега угасио се 8. августа о. г. у 4 1 2 сахата изјутра живот још скромнијега инока Илариона , који је у матици крштених с ремс к о-м и т ро ва чке православне српске парохије убиљежен са именом Јован Руварац, ро^ени 1. септембра 1832. од оца Василија и матере Јулијане. Под позлаћеним сводовима њиме обновљене цркве манастирске, пред свијетлим иконама вјеште руке српскога нконописца Уроша Предпћа, у које је покојни архимандрит побожно погледао, кад му је душа захваљивала Богу на милости што му је дао да доживи дан, у који је обновљена црква његова манастира засјала међу зидовима обновљене куће манастирске, опојано је тијело архимандриша Илариона 11. августа 1905. прије подне Крај сјеновитих храстова, под мирисним липама на табли манастирској, на којој се обично одмарао уморни испитивач, тужан због худога удеса и жалосних прилика у животу народа његова, гонећи се и у одмору за мислпма својима | у мрачну прошлост народа својега, данас је већ побусан гроб историчара сриског Илариона Руварца. |Као што је у збијеној својој автобиографији за кр. српску академију наука сам написао, одрастао је Јован Руварац у Старом Оланкамену и Старим Бановцима, те је дошао у Карловце, где је учио гимназију и 1850. године свршио шести разред гимназије, а затим оде у Беч и доврши ту 1852. године осми разред гимназије. По свршетку гимназијских наука остане у Бечу слушајући 1852—1856. јуридичке науке, а 1856 —1859. свршио је богословске науке у Карловцима.

ј шшавиаш