Српски сион

С тр . 478.

возможним начином увјетчавати страхом Божиим человјека, что би он у напредак евагдар кадгод би духовник от Епископа послан бивши у мјесто дошао, не токмо сам исповједити се драговолно приходити, но и свое домашне муа«еско и женско, велико и мало на иеповјед приводити пашчио се; јербо гаким начином хоће благодат и милост Божију у дому своем и на своју дугау имати и сим подобнаја. 5. Свакому великому и малому, мужескому и женскому лиду исповједавшемусја цједуљу исповједалнују, повнегда на неј имја с прозвишчем того упишет давати, а притом сказати долженствует, что би сваки такову исповјед јего свидјетелствујушчују цједуљу приљежно чувао неизгубити, јегда би у кое време от нас или парохиалнаго их свјашченика заискала се, да может одма показати. Ако ли јој изгубит, хоће наказан бити особито. 6. Ако би потреба било коему духовноку сину енитимију подати, духовник у том опасност употребити долженствует, и толико или пост, или метание, или от подобних что наложити, колико оа драговолио и неутрудно может; но нритом увјешчатд чтоб он такову енитимију чинећи имао сокрушение срдцаи жаљение за грјехи, и тако ће Бог његову епитимију примити. Ако ли би кои грјех духовному отцу к разсужденију невразумителан био, то имјеет он обстојателно такови грјех (обаче име духовног сина премолчати) нам извјеетити и рјешение ожидати. 7. Духовни отац всјачески бљустисја имјеет, что би ни прежде, ни у време, ни посље исповједи вчем либо најменше милостињу от своих духовних синов изиски вао, кромје јестли тко сам своеволно шчогод подаровати му восхошчет, взјати благословљаетсја; ако ли сам, наче нашего чајанија, возистјазует, жесточајшему кромје сваке милосги наказанију подлежати б.удет. Е Темишварје 19. Фебруариа 1764. Поучишелное иисание о исиовједи. Викентиј, Божиеју милостију православни Епископ Темишварски — —- Благоговјејњејшему Протопресвитеру, свјашчеником, дјакоаом, јакоже и всјем

СИОН Б р . 16

обшче всјакаго званија, состојапија, пола же и возраста православпим Христианом в богохранимом протопопијатје — обрјетајушчимсја мир и благословение Божие о Хриетје Исусје Господје нашем. Вашим христољубиам пие неиознато, како церков наша православнаја уредила у години четири времена, у која бисмо ми особито грјехова наши и злпх дјела спомињали се, и за них с постом, молитвом и чистим исповједанием срдца наша сокрушавајући покајание чинили. И будући от она четири времена једно и паче најпервое сад, то јест велики свјатија четиредесјатници пост настајавајући дает нам најлепшу прилику к посту, молитви, исповједанију чистому и покајанију, по тому что у овај свјати иост даетсе нам разумјети, колико је велико благодјејание син Божиј Господ наш Исус Христос учинио оним, кои вјерујући у њега, заповједи Божие исполњавати иашче се; аколи у чему человјеци и погрјеше, но одма чисто исповједају се, и покајание теплое чине. Ми тога ради о спасении душ ваших како истинити ваш архипастир старајући се, и желећи чгобисте сви у таковом христијанском житију находили се, и барем у ово урећеное постное време исповједанием чистим и теплим покајанием себе от грјекова пред Богом очишчавали, погаиљемо вашим христољубиам свјашченика за духовнога отца; а при том отечески и архинастиреки совјетуем вас, чтобисте сви стари и млади, мужеско и женско, мали и велики тому духовному отцу исповједатисе усердно приходили. Оставите онај вагп неваљали обичај, что мислите да докле се кои браку несачетају, и после тога јогач до њеколико година, ние се им потреба исповједати и причестити. Оза вагаа мисао јест весма Богу противна. Сами нравославни Христиани разсудите, да како часа смрти наше незнамо, тако ваља свагдар готови да се наћемо от овога свјета поћи. Видите самк, да млади тако кромје надања умирут, како и стари, дакле и млади и стари једнако исповједанија и покајанија требујут. Паче же и дјеца от гаест година дужнису исповједати се и покајание чинити ; јербо нитко овога евјета без грјеха ние,