Српски сион

БР. 16.

СРПСКИ СИОН

С тр . 477.

ному, да се поклоне истини , коју си ти тражио, за коју си се мучио, за коју си страдао и којој си вјерно служио. Заступајући православно српско богословско училиште карловачко и наш млади богословски семинар, дошао је и недостојни питомац твој, да те поздрави као најдичнијега ђака наше богословије, да те пољуби као најправослављенијега учитеља њезина, да ти се поклони као најбољему уиравитељу њезину, да цјелива руку твоју, која је васкрсла из мртвих питање о нашем семинару, да ти благодари за муке твоје и страдања, која си за истину поднио и која су постала најљућа онда кад си богословијом нашом управљао, откуда те тадање поглаварство наше црквено посла у заточење, у пустињу гргетешку, да ти авај туго, зар о педесетгодишњици твојој књижевнкчкој спустим, у име оних које заступам, пошљедну груду земље у раку, у којусе тијело твоје данас испред нас скрива!... Врли Илариопе! Славо српска, дико наша и поносе! Јел л' ти душа данас радосна, лијежеш ли мирно и спокојно у хладни гроб, кад нас душа твоја данас гледа сложне у мисли твојој, да је истина најпреча и у увјерењу да истина мора побиједити ?! Гложио си се с нама, док си нас томе учио, а гроб твој ево сложио нас је све у томе твоме науку. Задовољан можеш бити. . . Много смо ти скривили. Прашташ ли нам муке које си за истину међу нама поднио ? Ох, опрости! Други патријарх, друге владике стоје данас пред лицем твојим. Гријех је окајан. Данас те разумијемо. Ти си побиједио. Побиједио си, пустињаче гргетешки! Побиједила је истина , коју си ти најволио. Сад се могу мирно одмарати уморне кости твоје у гробу, а душа твоја нек остане међу нама, да нас вјечно опомиње на истину , без које нам нема ни живота ни слободе. Хвала ти! Слава ти!

о духовницима. Д. РКако су све до ирвих година Рајачићева митронолисања, како у Архидијецези тако и осталим епархијама носебни, обично од конзисторије односно дијецезана постављени калуђери и свештеници — и то обично старији људи — за духовнике — довнике —, редовно но селима и градовима за време ускршњег поста одлазили и исповедали, и сваком оном, који се исповедио давали исповедну цедуљу; то ћемо овде да наведемо какву је истим довницима издао 1764. владика т^мишварки Вићентије Јовановић-Видак ииструкцију и поучително пиеание. Инструкциа т ксеј духовни отец при исиовједанич Хрисшиан содержаватисе имадс. 1. Еако свакому д.јелу и начинанију началом има бити счрах Божиј, тако духовни отац тојже Божиј страх себје за управитеља в д.јелех своих имјети, и тако добродјетелно, трезвено, незазорно и богоугодно владатисе долженствует, да таким образом будет своим духовним синовом образ свакога доброг дјела. 2. Пришедши у мјесто, идјеже исповједати намјерен, долженствует обоего нола и сваког возраста Христиане у церков јелико највише возможно собрати, писание поучителное наше им јасно и вразумително прочитати. и потом от уст но гласу истог писма иоказати нолзу исновједати, и колико Бог на оне кои се исповједити нећеју, гњев свој различним образом пушча; за то совјетовати их страхом Божиим да сви мужко и женско, велико и мало, и слуге от екотов на исповјед доћу. В. Свакога на исповјед нриходјашча умилителним лицем и благими речма нримати, и увјешчавати да би он несгидио се свое грехе исповједити, понеже сам Бог ондје слуша и у тој прилики да приљежит духовник сокрушити к покајанију серце человјеку, что би охотно грјехе свое исповједати почео. 4. По совершении исповједи сваким