Српски сион
С тр . 455.
дике отечества напиеивали, Немаца, један Мађарског наименованија (цивилни С1 'рјеч) Павел Бакић, вожд искусњејши, о ком смо да је префе битке Мохачке к Лудвику краљу из Тракије дошао, казали, по заповједи краља Фердинанда са евојом отмјеном четом, која се из две стотнине Тракијана састојагае, био је принајмљен, који ће ћуприје Дунава са својим хитрим коњаницима чувати." И мало ниже „Бакнћ је к другим у град (Бечки) отишао и тамо је с њима будући да. је он све обмане и лукавства у рату турска добро познавао, от велике помоћи био." Какове је овај Павел Бакић при опсади Бечкој краљу Фердинанду I. благополезне услуге чинио, пространије и наши н многи други о том списатељи пишу, и за које му је краљ град Сабарију дао, како из члена 48. 1542. јавствује; не основателно пако њему се чрез неке списатеље пришива као да је он насилно добра Јауринског Епископата (како што су у то време њека добра други Еписконата били присвојили) приевоио. Окончаној потом војни измеђ Фердинанда I. и Солисмана, турског Императора, кад се год. 1538. о мира условијам радило, 11 сти је Павел Бакић, како што ауктор лист 121. сказује, с многи поглавари мађарски овом трактату присутотвовао. Овај исти Павел Бакић потом се као славни војевожд, ком ни један се изме^у свију наши вождова у војеној хитрости и снаги великодушија могао сравнити, пао у боју противу Турака год. 1587. и с њим како што исти Истванфиј лист 133. пише, Теодор Пејица Тракијанин и многи други, неколико пак заробљени, међ којима Димитриј Скандеровић и Вук Милола, такође Тракијани, не иначе и Павел Белиј, о ком смо, да је пре три године Валентину Фурко с ручка од Бакића ходећем (кови плео) о убијству радио, напоменули. Пределовуте браће други Петр Бакић није мане храбрости, важности и мањег достоинства био, неже л предпохваљени Павел, јер он је по сказанију истог Истванфија лист 172. год. 1546. подпомагателни сила Мађарски, које је Фердинанд
I. свом брату Карлу V. цесару у тр,1десетогодишњој војни послао, вожд био. И како је потом Цесар овог год. 1548. од себе одпустио, исти ауктор наш лист 174. тако пигпе: „Петра пак Вакића, које не треба мимоићи, кад се код дома са Франциском Ревасом због притјажанија тврдиње Холич распра и немир родио, Фердинанду је љубавно препоручио као ратоборца, која је на њиове очи особени при прелазку Елбе и гонењу непријатеља подвиг показао, и зато имајући само на то прмзрјеније, да се повиси а помогне желио би." Што је по том Фердинанд примереним бунтовником будући и братске препоруке спомињајући благоугодно и учинио. О реченој овој распри због градова Холича и Шашвар, Славјанима Шашћин, дјелају таксфе и Дијетални членови 17.1548. и 60. 1550. Даље измеђ ови шест браћа, који се чрез ауктора на посљедње место ставља и од тога, да је најмлађи закључити се даје Михаил Бакић год. 1582. под Рудолфом Императором и краљом Мађар ским членом 4. на место једног от Барона краљевства у осмочленом Суду био је за сосудију изабрат и праставлен, гди му се чрез чинове и власти и титула. Ма§пШсе отдаваше. Исти потом год 1597. членом 11. наименоват је за испи татеља издани данодајателни новаца. Его тако и пак примјер да Расцијани не само у сану војеном, но и у гражданском у Маћарској негда отлични били. Под краљевима Фердинандом I. и Јоаном от Запоља, да је и Јоан Чериојевић от Черногорски вождова рођени овде у Мађарској здраво силан био, ауктори јесу Зермехиј, ме^ списатељма вегпчиј ма^арски числими, и Истванфиј, лист 83. дјела његова опиеујући, који је сирјеч до десет хиљадг војника своји имао и који вожд био је климент Бакић трећи предпохваљени Бакића брат. Овог пак Черновића Истванфиј по свом оби чају и други у оно време списатеља латинизирајући №§гит, т. ј. црним именује, и да је простог и ниског стања човек био, вели. А притом племењаке своје Тракијане или ти Сервијане, да је