Српски сион

С гр . 456.

стпски оион

КР. 16.

уверио, што он порекло своје крви началника Сервијански, који су се Деспоти називали, води. Вадава пак наш и иначе славни ауктор благородство мужу овом отказати стара се, будући да је овај за каквог се казивао и држао, такав зацело и био. Зашто не би Климент Бакић, от славне фамилије, а и сам славан будући, н>ему се био прилепио и вожд над војницима његовим био, о ком заиста неможе се мислити, да он за Јоанове предке није знао. И многим кад би к ствари служило списател>ма могло би се доказати, да је Јоан овај от крви прави Черновића произишао, из који будући да је у овом доводу оно правило узето, ништа друго не казивати, кромје што су или списатељи дјела Мађарски памети предали, или што се у тјелу законом налази, хотја да је ово чрез Језуите церковнике издато, који су по заведенију свом гонитељи друге цркве људи били, и зато и у овим права изданијам не баш истинито поступали, не праведно подозрјевати можно. Овде ће међутим довољно бити аукторитет Карла ду Фресне, „Илирик стари и нови" у Пожуну г. 1746. издат за сви,дјетељство узети, који пише, да је Георгије Чернојевић, којц је при концу XV, стољетија, живио са двома синовма Константином и Соломоном, овамо у Ма^арску прешао (лисг 135.) из ког је потом Јоан овај рођен и данашња такоЈје фамилија Чернојевића њега у (Генеалогији) родоеловију своме излаже. Но ме^утим од његовог происхожденнја престајући довољно је, да је он тако с војинством могућан био, да су оба краља његово пријатељство и содружбу не мало тражити и искати трудили се, како исти Истванфиј у предназначеном листу сказује. Истом потом за страну Фердинандову шедшем и у војни овој год. 1527. чрез Турчинатанетом устрељеном будући, војници његово по учињеном између Фердинанда и Запоље миру у Коморану и сосједним мјестам поселили су се, и потом су полезне, као Чајкаши краљевству услуге чинили, која војска и до саме 1746. год. постојаше и које барјаци и данданашњој у коморанској восточној цркви хране се.

Показаном већ том будући, да је за шест пуни стољетиа, од еданастог сарјеч, кад је почетак краљевском достојанству у краљевству Мађарском положен, и тад заиста и утвр^ен. до шестнајстог закључително, народ Србски илити Расцијански свагда за уроженца јошче пре^е они времена, кад је краљевско Величество у примању иностранаца мало утјесњено постало, које је најпре под Фердинандом I. и посљедовавшим краљевима Австријским учињено. свагда да је велимо народ Сербски за домашњи и содружни Мађарском сматрат био, и истим правама и преимушчествама, којима други Чинове и власти, радовао се како и пуну сво боду, у обрјадима своје восточне цркве уживао, на памет сад да се возведе какове су противне судбе краљевства ово и овог житеље угњетавале најпре чрез напоменуту битку Мохачку, и после ове чрез дуготрајуће и свегубитељне ратове изме^ краљева Јоана от Запоље и Фердинанд I., а напослетку год. 1541. освој јеном чроз Турке и самом престолном ' граду Вудиму и преобладаној већој части | краљевства и више от пол стољетија при держаној будући. Прискорбно овоибједно стање сви су готово житељи краљевства, но особито Расцијани ошчутили и који су на овој от непријатеља освојеној части добра и обиталишча своја имали, — и то тако, да су свију права лишени у тешко робство подпадали, кромје само они фамилпја, које су притјажанија своја у безбједним мјестам имали, и који дан да нашњи у народу Ма|>арском, и међ самвм тим високим Поглаварима и Славним Чи новима и властима под именом већ сад, роЈјени Мађара блиетају. Но по срећи, што су предпохваленог Георгија Деспота насљедници њеку част својих добара у оним краљевства варме^ам имали, које су под подлежателство кнежевине Седмиградским кнезовима прилепили се, и у то време столицу Архи Епископата и Митрополије, кад је један от њих, по имену Максим, Архи Епископом постао у Семи градије, и то у Албу Јулију пренели. Међутим у то време, т. ј. у ХУП. стољетију Расцијани у Мађарској живећи,