Српски сион

ВР. 16.

СРПСКМ сион

стр . 457.

како што и из члена 5, §. 15. 1662. видно, и при том у Хорватској и у Далмацији, који у законима краљевства под именом Ускока илити Пришелаца, Плешитеља, (РгаесШопог) и такође, откуд незна се, Влаха долазе краљу и краљевству у различним војне обстојателства и услуге чинили су и које су наше крунисане главе по заслугам уважавати и тако^е привилегијама обдарити благоволили, хотја да су тад Славни Ч. Ч. и В. В. Хорватске, овим истим привилегијама по обичају оног времена, кад се на собствену своју утробу беснити, крв и со граждане своје гоннти, не само за ништа, но и за дужност управо држало, противу борити и противстати трудили се, како што су и зацело и са собственом својом грдњом, без да су осећали, штетом и непокојствијем много условијам учиненим и доеадили Но ово овде и само због сојуза наведеним будући. Нужно ипак вратити се на међутим прекинуту о Деспотима жицу и другим преславно содјеланим, како што историци сказују изоставленим овде будући, једно само будућн да к сгвари принадлежи изложити потребно Преславна дјела Георгија II. Вранковића посљедње из предпохваљеног Георгија Деспота, који је са Сигисмуедом Императором и краљем предречену промену учинио и много боље због цјелому Христијанству учињене заслуге памети достојне гранчице. Она пак, која ће се овде о њему казати, јесу по већој части из историје собственом његовом руком записане и из други истинити доказателства узета. Георгиј овај Вранковић II., син пак Јоана Вранковића ходатајством брата свога Саве тада Архи Епископа Седмиградског буде от кнеза Михаила I. Апафије и власти Седмоградске с посланичеством, које је уречени данак отоманској ГГорти носити имало, послат. Носланичество ово, кад је к великом везиру, који је тад у Осеку седао, нриспјело, било је на троје раздељено ; једна је част натраг повратила се у Седмиградије, друга остала код везира, а Петр Јанко и Бранковић овај послати су били к ве-

ликом Султану у Ардијанопољ. Но кад је речени Јанко тамо преставио се, било је от порте Отоманске Бранковићу заповеђено, да он заједно с други пратиоци тамо дотле буде, докле не би кнез Апафиј другог за опредјеленог Резидента послао. Апафиј пак и власти Седмиградске о том извјешчени закључе, да јуноша Бранковић за привременог Резидента код двора отоманског пребуде. Георгиј пак примивши креденционално писмо, мудро је дужност своју отправљао, да је милост везирову придобио, којом је многим Христијанима у помоћи био, знајући дух тирана утолити. У време то Император и краљ Мађарски Леополд непресјечне војне са непријатељем имена Христијанског Турчином водећи, намјери Хриетијане поданике турске противу њега побудити и сверху тог даде свом код Порте Отоманске Резиденту Симеону Реминген и после смерти његове Христофору Акиндеберг упуствованије, који великог толмача као Христијанина Панајоту Нихусија лако на своју страну добити можаху. Догодило се пак у исто време, да је патријарх Сербеки из Ипека Максим I. у Кон ■ стантинопољ дошао, ком је овај толмач намјерније Цесарево открио придодавајући и то, да се измеђ кнезова Српеки њеки Бранковић у Адријанопољу као Резидент кнеза Седмиградског налази, које кад је патријарх разумео, почео се најпре о намјеренију Императоровом са Доситејом Митрополитом Андријанопољским савјетовати, а потом и начин је (јер је обозрително због страха Турског радити требало) како ће се са самим Бранковићем састати и посоветовати изнашао. Ме^утим ствар ова и по себи тешка и опасности пуна, тако скоро никаквог сљедствија није могла имати, и Бранковић је јошче за пуне готово три године као Резиндент остао. Потом повратио се он у Седмиградије и с дозволенијем Апафоје к сроднику свом Стефану Кантакузену кнезу Валахијскому, који се ме^ Уроженцима (тсИдепез) краљевства овог у член 133. 1639. налази, ишао. Кнез овај имајући јошче пређе пис-