Српски сион

Вг. 16.

ОРПСКИ сион

зптетима изобразити и отуда докторате богословије, или бар оеих наука донети, које ће ов^е предавати. Заради тога имају се одредити 4 или 6 стипендија свагса са 600 или 800 фор. и имају се изабрати младићи, који ће ићи." Задња точка гласи: л 3а изображење професора богословије има се установити једна штипендија." Ово протусловје нетреба коментара; само је приметити, да би требало на место „изабрати младиће који ће ићи", изабрати млаЈје свећенике, који желе ићи. Свећенике за то, што ће једва којему аерукоположеному дозвол.ено бити ригорозирање за докторат богословије. (?!) Чланак У. 0 црквено народним фундацијама. §. 3. Патријарх српски и митрополит Ј1 ј ст природнв и врховни старатељ и заступник свих добара црквено-народних и фу ндација. §. 4. Да би он овој дужности својој потпуно одговарати могао, одреди ће се спомоћне силе у нужном персоналу. Овде настаје питање, како патриарх или митрополит постаје врховним старатељем народних добара?, и ко је позван, да одреди и дода му помоћне силе. Неће се ваљда моћи приговорити, ако се узтврди, да једно и друго бива по народном сабору, што би дакле и нарочито изразити ваљало; — а требало је одма у основи, коју ће сабор претресивати, означити особље, које би се имало с напоменутим пословима бавити, па и делокруг његов као и средства за његово уздржавање, а не мање и одговорност напрама народном сабору. §. 9. За добра покретна и непокретна, митрополији и епископијама припадајућа, остају асистенти и по два епитропа. У колико се под овим §. разумевају сама добра искључиво митрополији и епископијама припадајућа, а не и остала опћа народна добра и фундације, онда би установа тога §. остати могла. Ако би пак асистенти и надаље с народним добром, а епитропи с фундацијама дотично закладама коју у емислу ове основе на

корист парохиалних и учитељских дотација у живот ступити имаду, управљати морали; онда се неможе уви^ети, да би њихове силе и уз најбољу вољу задоста биле, јер ће се послови фундациални тако умножити, да ће на њихово обављање требати особље, које ће се искључиво с њиме обавити, што нити ће аси стентима нити епитропима, као особама приватним или другога звања нипошто могуће није. Треба ће дакле за обављање такових послова други органи, о којима ће јогп накнадно бити говора. §. 6. Непосредни природни старатељ црквено-народних добара у свакој опћини јесте дотични парох или свећеник. §. 10. За добра покретна и непокретна појединим опћинама принадлежећа, одреди ће се у свакој оиЛини месни одбор. Правилније би се имало у задњем §. тако изразити „Добра покретна и непокретна појединим црквама и опћинама припадајућа, управља местни црквени одбор". §. 4. За добра покретна и непокретна, манастирима принадлежећа, одреди ће се по једна стална комисија за сваку диецезу из два или три лица, која ће администрацију манастирску сачињавати Већ је горе под чл. II. на §. 30, 31 и 32. напоменуто, да би за надзирање админиетрације свих манастира један централни одбор довољан био, дочим ће манастирски настојатељи управљати с господарством, предрачуне правити и рачуне полагати. јер неувиђа се потреба посебних комисија у епархијама, које само по један и то сиромашан манастир имаду. Тај централни одбор имао би се по сабору изабрати с правом у митрополитско-црквеном савету у све послове томе савету придржане утицати, па кад устреба, и на лице места изићи и осведочиги се о управи манастирских и других црквено-народних добара. Чланак VI. Усшанова срискога народнога сабора. Било би боље овако. Чланак VI. 0 српском народном сабору.