Српски сион

Стг 504

СРПСКИ СИОН

Станојевић професор универзитета; Српску Матиду у Н. Саду г. г. Антоније Хаџић председник матичин, секретар др. Милан Савић, професори новосадске гимназије Тихомир Остојић и Милан Јовановић, чланови Књижевнога Одељења; Српско богословско училишге у Ср. Карловцима високопречасни г. ставрофор Јован В>чковић, ректор; Срнску вел. гимнаију карловачку г. Радивоје Врховац, директор; Српску вел. гимназију Новосадску г. Василије Пушибрк директор; Срнску вишу девојачку школу новосадску г. Аркадије Варађанин уиравитељ; семенаште манастирских питомаца управитељ г. Герасим Петровић; срнски учитељски конвикт Ђока Милић, учитељ; централни завод из Н. Сада г. г. упразитељ Лаза Милошевић и председник ЈБуба Сгефановић; Српску Манастирску Шгамдарију г. Милутин Јавковић, фактор са целокупним особљем, српску читаониду у Госпођинцима г. Секула Попов свршени богослов. Било је више г. г. изасланика, који су застунали поједине црквене оиштиве, а нерадинска. и црквена и нолитична онштина учествовала је корпоративно ири погребу са својим часницима и чиновницима. На пофебу су били још г. г. народни посланици на земаљском сабору др. Жаза Секулић, натријарашко-народни секретр, др. Тоша Недељковић, Никола Петровић велепоседник из Сг. Пазове; Барон Јосиф Рајачић, надзорник црк. нар. добара; др. Лаза Костић; из Беча г. Аврам Тоукић ц. и к. генерал-ингендант у миру; из Карловаца: г. г. нрифвсори гимназије Јован Жиаановић, Петар Нинковић, Милан Недељковић, г Борђе Магарашевић, Михајло Јаковљевић; Лаза Обреновић сенатор и Федор Пајдак градски капетан; архитект Влада Николић; Јован Сганковић поседник, Емил Ђармат иоштар, Павле Лазић агент, чиновници цркв. нар. фондова Ђорђе Ракић и Илија Чаржић, Сгеван Јанковић трговац и многи други; из Ирига: г. г. Никола Бреберина кр. котарски судад и Милан Вурдеља пристав, Лука Лешић управитељ кр. котарске области, лечници др. Сава Мирковић и др. Сима Грчић; др. Веселин Николајевић кр. јавни бележник и његов конципиент др. Сгева Добричић; Сгева Радић равнајући учитељ; Урош Вујић поседник, Коста Матић трговац и многи други; из Инђије г. г. др. Ђурица Живковић и Никола

Контић велепоседник; из Шатринаца г. Виктор Рогулић велепоседник; из Руме г. Никола Ђуришић,трговац; из Сарајева г. др. Бошко Петровић ирофесор; из Сиљета Петар Матавуља поседник; млади барон Хајкинг син немачког иосланика из Београда и драгоман Реслер ; из Земуна г. Јова Карамата управитељ занатлијско-трговачке банке; уредник „Браника" г. Јанко Перић; из Горњих Карловаца г. Милићевић трговац; из Голубинаца г. Светислав Николајевић трговац; из Чортановаца г. Лука Јовић умировљени бележник; из Белегиша г, Сава Сладаковић бележник; г. Милан Иванчевић, професор из Вагребу; из околине много г. г. учигеља и учитељица, бележника и осталих општинских часника. Из околних села, а особито из Нерадина, • Ирига, Крушедола, било је много њих од свију сталежа. Од омладинске стране био је Заступљен: „Омладински Гласник"; гимназ. књижевно друштво „Сгражилово" у Карловцима; богословско књижевно друштво „Слога" у Карловцима; срп. академско књпжевно друшто „Његуш" у Загребу; срп, академско књижевно друштво „Србадија" у Грацу; и „Српски Соко" у Карловцима и Иригу. Заступали су још: жупанијску област сремску поджунан г. Јосиф Суботић и град Карловце градоеачеоник г. Душан Милић. Тачно у 8У 3 сахата сазвало је манастирско звоно споменуте заступнике а и осталу множину народа у цркву, где је већ лежао непокривен ковчег са телом архимандритовим, камо је пренесено још у уторник. За час се дрква дупком напунила. Оне дивно исписане иконе иознатога српског уметника Иредића, уопће орнаментика тога храма, па дивна мелодија православне црквене иесме, појачане још истинском и лепом садржином својом, узносила је горе мисли побожних Срба, али им је од часа на час њихов душевни мир и расноложај реметио ноглед на испијено и ножутело већ лице Иларионово. Литургију је одслужио високопречасни архимандрит крушедолски г. Анатолије Јанковић, а асистираху му настојатељи јеромонаси : Фенечки г. Корнелије Зубовић и раковачки г. Данило Брзаковић са јерођаконима г. г. новосадским Никанором Чобановићем и крушедолским Георгијем Бојанићем.