Српски сион

С тр . 518.

СРПСКИ сион

Расцијани чинили, будући да су ова цједом свјету позната, сад казивати није нотребно. Но само то проповједити нам остаје, што кад се пређашњи против Турчина рат водити имао, ипак Карл по обичају оца свог Леоподда, Сербског тад Патријарха Арсенија Јовановића Ш агсабенту позвао је, да би к њему као за цједо Христијанство борећем се прилепио се, и народ с којим духовно управља за скинути са себе господство Турско побудио, и сам Патријарх и за њим други на страну његову прешли. Чему тако и учињеном будући, Расцијани који су досад и којекако от Турака трпљени, чрез ову посљедњују невјерност достоинство Патријаршеско Ипекско са свим погубе, и столица ова угаси се, а особито притјажанија која су јошче у Сервији имали, и почетне дужности полезне и наследствене, које су под именом Кнезова имали, (кнез пак или књаз по славенски принца значи) и које са Феишпанским овде у Мађарској дужностима могу се сравнити, погубе, коим равномјерна овде у Мађарској и частима к њој присоједињеним и дан данашњи се очекује. У овом даље ужасном рату, чрез тешку и несносну ону у год. 1789./40. догодившу се зиму, умножена је она несрећа, коју су у Бачкој, Ванату Тамишком и (Дукату) војводству Сремском живили, и имање своје у марви и стоки имали. Јер војска царева не имајући ране и снабдјенија, сено и другу рану без питања је за содержање своје одузимала, којим одузетим марва и стока, приватни имања највећа рубрика, од глади поска пати је морала, без да је икад то наплаћено и зато у крајње сиромашство већа част од њи бачена будући, постала је жертвом Державе. Окончаној овој, о којој је сад реч била војни, и живот је Карлов окончан и њему је пресветла Марија Терезија сљедовала. Овој краљици Скиптар дао је род Мађарски заједно са Сербским противу соперника њени одржао, сва Европа сведочи. И она је привилегије и свободу излажећег народа потврдила и обећање предкова своји год. 1743. дана 18. ме-

сеца Маја поновила, но дјејствително њиов плод у надежди и на папиру како досад, тако и под њом је остао. Да би се привилегије у закон ставиле, под њом је такође год. 1764. рађено. Из преднаведени већ сад Свјашчењејше Величество, високи поглавари и Славни Чинове и зласти видити могу, да је род Србски илити Расцијански јогате от постанка краљевства овог свагда за домашњи, судружни и присни роду Мађарском држан био, и како што су се терети ме^ овим народима једнако носили, тако да су по истој мјери и благодјејанија раздавала се. А кад је потом Турчин Будим и већу част краљевства освоио, Расцијани да су особито, као на освојеним странама добра и притјажанија имајући, и тамо живећи, највећма беснило његово искусити и у тешко робство подпадати морали. 0 сојузу рода овог с родом Ма^арским извјешчен будући Леополд велики, како је Расцијане за прећи на његову страну, и оружије за олтаре и огњишта своја противу обшчег непријатеља подићи, и с каковим дјејствијем совјетовао, већ је накратко и у малом изложено; које да није са учинило, сама војска Леополдова, која се с почетка војне само из 30.000 састојаше, и он сам (како што ће се Циже под Н) видити) да није чрез Расцијане сачуван био, погинуо би, нити би јошче Мађарска испод ига турског освободила се. На конац да је чрез нове погодбе род овај у пређашње стање поставити, с речију краљевском исти Леополд обећао, које се (погодбе) и чрез прејемнике његове, три управо крунисане Главе повторене и потвр^ене имају. Већ је ме^у тим стољетне управо ове 1790. протекло, од кад исти народ свагда милост и благоутробије Пресветлог Дома Австријског с величајшим терпјенијем очекиваше, без да је и до дан данашњи получио. У сред пак овог времена, особито под Пресветлом Краљицом посљедњом Терезијом, како у обрјадима својим церковним, — које су свети и први Мађарски краљеви Стефан I., Ладислав I. краљевства овог основатељи и утверди-