Српски сион

бр. 18.

С тр . 519.

тељи, држали, о чем сами њиови закони (^ведоче, а и Шварциј у учебној својој Дисертацији о том јошче боље сказује, — тако и у особам, када из гражданске службе сасвим искључен будући, а у војеној више Генерала доћи није могло, и на коју дужност, ако је тко с великом тегобом дошао, тим самим надежду на даље погубио је, — не мање и у добара своја правама без да је што скривио, и шта више покрај повседневни своји нови и нови заслуга гоним биваше тако, да је управо преселевие к другому владјенију предузимати морао, а овому препјатствованом будући, готово у очајание повергаем био. Облакшао је њеколико њиове горке ране наскоро умерши Августјејпзи Римљан-Император Јосиф II. чрез благоутробни Толеранцијални Указ, и тврдом надеждом питали се, да ће он погодбе чрез предке његове с народом овим учињене, благорутробно и зацјело испунита. Но њиовом Велачеству прераном смертију ове године похићеном будући, и надежда и желанија исте Нацие изчезла су. Ваше та!«о Величество свјашчењејше, кољенопреклоно, високе пак Поглаваре нижајше, и Славне Ч. Ч. и в. в. покорво исти народ моли, што би сте при настојећем краљевства Собору народ овај на древња његова права чрез закон благоутробно и милостиво премјестити, и честоповторене његове благоутробне привилегије, као на праву народова и на царским Славног краљевства овог Мађарског правима основане — сљедујућим Системи и законима краљевства сообразним начином мвђ членове закона увести, и њима силу закону дати благоусердствовали; како: I. Да би обрјади восточне своје неунитске цркве и у напредак, како и древле за свободне и прнмљене, сходно благоутр. Дипломи под Г) и Е) у краљевству овом Ма^арском и частима к њему присоједињеним прогласили се, за којим сви овим обрјадима убитачни закони, а имено член 46. г. 1741. и у њему наведени, како и сва касателни свободни краљевски вароши, или пак Дистрикта, варошица, скупштина и какова

њибуд содружества у овом смотренију искључителне проистекше привилегие и изјатија да се укину и за двигнута прогласе. II. Будући да се у преднаведеној Дипломи свобода за избирати Војводу народу овом дае, исто благодјејаније и унапредак задржати и са овим достоинством и (вечитог комита) Феишпана Те мешког достоинство, сљедователно и баронство краљевства сојузити, јошче на овом Собору да се гледа, исти народ проси, овом стању и пристојна добра присоједињавајући, под којег би предсједанием, кад потребно буде, совокупити се, и досад обичествене Националне Соборе и Синоде торжествовати могао. Јер имају Кумани свог Капетана, имају Хорвати свог Бана, под којих предсједанием своја приватна дјела свршују; праведно је тако, да и овај народ свог Војводу и у њему (вјечитог) Феишпана и Барона краљевства добие и таковим образом да со утјеши, будући да је и више дипломатически доказано то, да су и у старо време из народа овог Феишпани и Бани, и шта више Палатини такође бивали, и тако ово прошеније старом и древностију и Системом краљевства подупире се, и ко укрјепленију и усовершенствованију ове, то би се јошче пожелити имало. III. Истом благоутр. Дипломом народ се овај от сваког публичног терета и данодајанија изузима, и само војене уелуге и у време ратно тунедајанија (§га1ш1а зићзГЉа) давати обвезује се. А сверху тог допушча, поклања и дозвољава цар и краљ овај Леополд I. свим и сваком свободно добара движими или недвижими, која под Турцима у крајинам својим отузму, притјажаније. Откуд којигод ова дозволенија и свободе разсуди, нитко неће одрећи, да нису оне исте, које су Благородни краљевства Ма^арског, и тако, да је овај предпохваљени краљ цјели овај народ облагородити хотео, неможе се отказати. Но будући да су међу тим от времена оног много се обстојатељства измијенила, и кромје тог класификација житеља краљевства овог, добра и знатна