Српски сион

С тр . 520.

СРПСКИ СИОН

Б р. 18.

је, ни мало не удержава се исти народ, от благоутробног таковог соизволенија и свог повишенија својевољно отступити и класификацију краљевства примити. Но због ове стања свог промене проси, да би и по соразмјерности (ргорогНопе) восточног не унитског исповједанија душа, и из среде своје Барони, великаши и Благородни ово чрез дотације, ово пак армална писма у оном количеству, у ком се у краљевству Мађарском и Частима к њему присојединеним налазе, постављали се и добра под камером сад находећа се, међ њима, по краљевства Система, туне делила се. Прошеније пак ово подкрепљивају сљедујући доводи : 1., Што је год Расцијанин под господарствованием Турским притјажавао, по преднаведеному дозволенију, к њему самом то принадлежи, нити иком то уступити има. А сад 2., Сав народ отступајући от евоји преимушчества, обшча нужда требује, да би покрај њеки, по преднаведеном начину оно свеобшче право придержало се, како не би иначе от други могућни као досад угњетавао се; када заиста 3. Барони, великаши и благородни у једном краљевству, по виспреном мњенију великог оног Француза Монтесквиона, оно су, што у тјелу једном жиле и нерви, који части тјелесне једну за другу вежу и соједињавају. Одкуд и његово тако^е благородство, да њи с краљем и краљевством соједини, нужно је, које да су они његда имали, напред је доказано. 4. ТТТто је погодба измеђ краља Леополда I. и измеђ њи учињена двострука: „чини и даћу ти." Они су оно, која је требало чинити, без да су крв и снагу своју штедили, учинили, тако и што се њима дати мора, не може се одрећи. 5. Сва данашња камерална добра, једва би већа била, него што су Расцијани пре нег што је Турчин краљевством овим завладао, притјажавали, кад би се само преднаведена добро промотрити и историци и књиге краљевске (Ућп Ке§п) пресмотрити хотеле. И кад тако народ овај у своје стање поставити се жели, ништа тако неправедно не ишче, кад

тражи то, да оно само и толико притјажава, колико су стари његови; и с тим већма, што су нове и толике заслуге његове приступиле, да само ове с предреченим поданием не би подпуно и по правди и правичности наградити се могле. 6. И као сами дуг могу исти добара измеђ њи бити имајуће подјеленије просити, и без уврежденија правде и правичности нити може им се одказати. Зашто како из преднаведени закона, тако и из благоутр. Дипломе под Ж) јасно је, да су десетци овог вјероисповједанија људи к церкви и клиру исти принадлежали. Но от ови, кромје што је Архијепископ и Митрополит под именем равномјерног (аедипга1епИз) от Дијецезе његове (којим ни оно му се не наплаћује, што би из крајине добити морао) годишње само 9000 ф. примао и прима и данас, проче све ово краљевски фискус, ово пак његови репрезентанти, ово на конац клир римокатолически к себи је насилно привукао. Одкуд народ овај обдержавајући одличним теретом своје прелате и друге церковнике и учитеље, како и зидајући и содржавајући цркве и школе, новим теретом бива обтерећен и удручен, и даље јошче и к плаћању касе домашње (Сазвае дотез^сае) и к сношењу римокатолически терета принуждаваше се, и принуждава се и дан данас. И тако два ова наметнута им убитка, ако се узму, која по правди натраг искати могу, јавно види се, да су тако голема, да никад и цјена садашњи камерални добара загладити не може. И ако тако ничег другог не би било, но зато само (као дуг) тврдо исти народ увјерава се, да ће пред Свјашчењејшим Величеством вашим, високим поглаварима и Славним Чиновима и властма као праведним Судијама по прошенију овом получити. 1У. Како тако што се тврдо нада, да ће му прошение ово испунити се, тако к подјеленију речени добара Свјашчењејшем Величеству вашем кољенопреклоно предлаже, што би при овом јошче Собору једну комисију, које половина и от њи да се состоји, благо-