Српски сион

Бјр. 18.

СРПСКИ СИОН

' ТР. 621.

утробно одредити, и за правило (погта) поставити благоизволили: 1., Да се из исти добара Архи — и Епископи пристојно снабдеју, из који и Прелати и консисторија такође њиово пристојно содржаније да имају. 2., Да се нарочито на оне, који су у пре^ашњим војнама от времена Леополдови за ползу Державе или велике услуге или пак ове и заједно с њима трошкове давали, или су напослетку у време војне чрез војске Леополдове и Карлове осиромашени, призрјение има, и по краљевском начину имајући призрјение и на пренебрегнуте плодове, награде и управо обдаре. При овом кораку нек изволи Свјашчењејше ЕБиово Величество благоутробно и Олавни Собор милостиво један само примјер расмотрити. У свидјетелетву војеначалника под Н) Мојсеју негда Рашковићу даном, који по свој прилици от оног Блазија от Рашке нисходи, који је год. 1514. приликом потвержденија Вербецијановог Тричаственог Указа Таверник краљевски био. Но међу тим от његовог порода и порекла предстајући, довољно је, да су мужа овог толике и краљу и краљевству заслуге, да једва кто от началника, којих је Пресветли Дом Августијски тад и после Леополда на ово достоинство повисио, веће може показати. Која фамилија ипак и до дан данас, хотја да су и после овог два Полковника из ње била, нити је награђена, много мање да је обдарена. 3. Војници они који су крстове Терезијанске придобили, како садашњи тако и насљедници умерши нек се чрез полу> ченије Спахилука утјеше. Зашто свагда је досад у Ма^арској храброст војена не временим, но вјечитим и на насљеднике преходећим благодјејанием награ^авала се; прикладно је и сад, да се поновљеној Системи краљевства будући, и војена собственост понови. 4. После ови да се достојно призрјение на садашње Генерале и Штабсофицире има. 5. Садашњи, којих је заиста мало, Спахија Спахилуци, по призрјенију заслуга и надежда, да ће сирјеч у будушче

отечеству услуге творити, да се распростране. 6. Древни осироћени овакови благородни фамилије новим подајанием добара да се обнове, како и на насљеднике они чиновника, који су кад се по требованију члена 18. г. 1741. сојединеније (свију) крајина у једно тјело (КетсогрогаИо СопНшог) 1741. предузело и 1751. докончало, овде заостали и у Русију изселили се нису, и зато су курие благородне особито у Дистрикту са ове стране Тисе добили, да се заслужено има призрјение и већим притјажанијама обдаре, будући да су другови њиови за себе и своје потомке код страни много веће счастие придобили; зато убитак тај и њима по правди и правичности требало би да се подпуни. 7. Такође и на друге куриалисте и армалисте, о којима је известно, да су Дипломе свое не новцима, но заслугама придобили, да се има призрјение. 8. Воени Чиновници они, који су или којих су стари поблагоутр. военом Регуламенту Австријском облагорођени, новим добара подајанием или чрез армална писма благородни краљевства овог нек постану. А при том за напредак нек се то узакони, да би они, који би по благоутр. Регуламенту војеном измеђ житеља краљевства и крајничара облагородити се имали, Дипломе свое и преко канцеларие Мађарске добивали. Зашто садашње крајине свагда су Мађарске и част краљевства или части к њему присоједињени, и зато житељи ових јесу граждани краљевства, који не страним, но домашњим благородством утјешити се имају. 9. На научене тако^е у звањма гражданским пристављене и на благо васпитане граждане, при овом дјелу достојно да се има призрјение. (Свршиће се.) / Протокол грунтов новија резидендији Карловачкија. Д. РПатријарх Арсеније Јовановић Шакабента, ношто је 1737. морао наоустити