Српски сион

С ТЈ'. 542.

Вр 18.

штедионице, Ђарђе С. Петровић управитељ окружне благајне и Јован А- Јовановић управитељ градских даћа у Згмуну; Ењижари: Каменко и Паја Јовановић из Панчева, Ареа Пајевић из Н. Сада, Мита Стајић из Београда, Јода Пуља мз Земуна, Радивоје Поповић из Митровице; — Ђока Јоваповић НикиФороввћ иоседник из Карлонаца, иородицч Љубе СтеФановића из Н. Сада, Манојло Кјгидис индустријалац из Београда са сунругом Маром и свастиком Цајом Петровићевом, Ђорђе Иетронић апотекар са сунругом Маријом из Митровице, Ћура Савић поседник из Осека са супругом Милевом, Никола Поповић велепоседник из Митровице, породица Вулко из Батајнице, Дејан Коларовић сувласник Фирме Коларовић и Ракасовић из Брода, Стеван Станковићи Мита Пуља из Земуна, Аца Милановић веленоседник из Нових Карло ваца, Душан Урошевић поседник из Земуна, Ђорђе Буља бележник из Вилова са сунругом Даринком, Јован Борјановић музичар из Земуна; фоидовски чиновници: Милан Теодоронић, 'Бура пл. Брановачки, Војин Поповић; Стеван Милин код паромлина „СоФије" у Н. Саду, Јаков М, Радичевић из Црне Горе. Високоучена господа одветници: Васа Пауковић и Коста Николић са супругом Милевом из Карловаца, др. Светислав Касапиновић и др. Бранкслав Станојевић из Пан чева, др. Ллександар Пејчић из Вуковара, др. Стеван Малешевић и др. Паја Јанковић из Н. Сада, др. Светиелав Шумановић из Загреба, др.Коста Бугарски из Сомбора, др. Владимир Николић из Земуна, др. Веселин Николајевић из Ирига. Високоучена господа доктори медицине: Др. Младен Јојкић и др. Лаза Марковић из Н. Сада, др. Љуба Ненадовић, др. Павле Стејић др. Војислав Суботић (старији) из Београда, др.. Александар Николајевић из Нове Градишке, др. Коста Радојчић и др. Сава Недељковић из Земуна, др. Милош Богдановић из Будима, др. Раденко Станковић из Беча, и докторанд Светислав Туроман из Граца. Високоучена госиода ирофесори, школски над зорници и учатељи: Никола Вукићевић умир. управитељ пррпарандије ц потпредседник школског савета, др. Јован Туроман проФесор вел. школе у миру са породицом, др. Јован Радонпћ ироФесор уни-

верзнтета и ироФесор Живоин Дачкћ из Бео^рада, Јован Јованић управитељ реалне гимназије из Земуна са нородицом; Фплип Обркнежевић, Гри горије Барусковић, Јован Грчпћ умировљени проФесори гимназије вз Н. Сада, Тихомир Остојић, нроФесор новосадске гимназије; нроФесори карловачке гимназије: Ђорђе Магарашевић, Светислав Коларевић и Григорије Лазић; Јован Шантрић наставник сриске гимназије „Д'»м науке" у Солуну; Мита Нешковић кр. жунанијски школски надзорник у Беловару; Александар Јорговић школски надзорник из Н. Сада; Јовач Благојевић управитељ српске више женске школе у Сомбору; Никола Шумоња управитељ срш ке учитељске школе у Пакрацу и Мита Калић проФесор у Сомбору; учитељи: Стева Арсеновић а Јован Васић у Сомбору, Јоваз Јанко Ђооић У Сегедину. * * * Земунски је црквени управни одбор одредио на „ Фонд за подизоње споменика Илатоиопа 1у варца" из црквене благајне 100 К., и позваће сриство на прилагање у исти фонд. А „Српско свештенство" искупљено на сахрани арх. Илариона, искупило је око 100 К. за „Фонд за награђивање тема богослова карловачких из иеторије српске цркве", и позвало је свештенство на ирилагање у исти фонд . односно да се сваки изјасни, на коју би се циљ имао скупљени новац употребити. * * ❖ Из наведених се — обелодањених а и из необелодањених — изјава саучешћа јасно види, ко је био Илариол и како је био обљубљен поред свег тога, што је имао обичај да ее са сва ким шали, због чега би се по неки, који га не познаваше нашао на њега и увређен, дочим су они, који су га познавали, уживали у његовој шали и задиркивању. Где би он био у друштву — а особито у већем —, било је нраво уживање његова при сутност, ношто је он и својом шалом и озбиљним говорим зачинио друштво и сваки се уче сник таког друштва радо сећао њега. И поред свега тога, рече уредништво Ћ Весника сриске цркве л — листа свештеничког удру жења митрополије београдске —- за Илариона: „Пргавост нарави његове чинило га је антипатичним — —а уредништво Ћ Гласа Црногорца " рече за њега: Л У својим истраживањима био је претјеран у строгости истраживања историјских истина, те је чисто уживао, када је могао да обори који народни идеал, да сруши народну вјеру у сјајну прошлост. Као што је