Српски сион

Год. XV

"Т"

Број 19

ЗБАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛАЕНОГ СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУХОВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ.

У Ср. Карловцима у петак 30. септембра 1905.

ЗВАНИЧНО.

\у

Рукоположени и одликовани. Његово Високопреосвештенство, Господин епископ иакрачки Мирон , благоизволио је сврш. богослова Николу Милојевића, одређенога за привр. парох. помоћвика у Беловару, рукоположити 27. августа о. г. за за ђакона, а 28. августа за презвитера. Његово Високопреосвештенство, Господин еиископ пакрачки Мирон, благоизволио је отнисом својим од 17. септембра о. г. а у знак Архијерејскога признања и уважавања, како свештеничкога живота, тако и катихетскога рада, благоеловити јереју Димитрију Витковићу, кр. проФесору и катихети у Загребу, да се од сада место плавим може пасати црвенијем иојасом. Његово Високопреосвештес^ство Господин Епископ Бачки Митрофан Шевић благоизволео је декретом од 18. септембра (1. октобра) 1905. Бр. Е. 173.јпрез. одликовати пароха у Вилову Георгија Иванића иочасним иротоирезвитером, те истога пароха дана 18. септембра (1. октобра) 1905. у храму св. краља српскога СтеФана Дечанскога у Вилову произвести за иротоирезвитера. Из живота Св. Макеима Архиепиекопа.* У „Србљаку" пише се за Максима, да је био од корена православнога Симеона Немање, син деспота Стевана, а Стеван је био син Ђорђија деспота. Тај исти Стеван био је по знању и храбрости својој виђении него многи други, а по љепоти чувен и сувише. Кад дочуо цар турски Амурат за ту храброст и вјештину његову, зажели га видити заједно с братом његовим Гргуром. Поручи дакле отцу њиовом Ђорђију, да му пошље синове своје, да их види Мара царица, и зада му вјеру утврђену заклетвом, да ће их вратити опет живе и здраве кући. Отац се ослони на ту задану вјеру и заклетву и пошље синове своје к Амурату да пооде кћер његову, и Амурат их прими лијепо и љубезно. Кад су се утркивали ту с Турцима на коњи, покажу се они тако вјешти и храбри, да их почиу Турци ненавидити с те храбрости и са угледности њиове. И тако сплету из за* Ова два еастава што их је напиоао овојеручно блажене памети Никанор Грујић, владика пакрачки, нађоемо међу рукописима нашег покојног брата Илариона, те их овде донооимо у делости. Уред.