Српски сион

Стр. 550

висти којешта на њи и стану их опадати код цара и говорити му: ако ти пустиш те јунаке здраве и читаве кући, ти ће нас побједита напосљетку; ако ли их онаказига и нагрдиш, ми ћемо предобити од њих земљу и отачбину њиову у насљедовину нагау, као гато је и било. Несретни и јадни тај цар послуша опадаче, преступи задану нечисту вјеру и заклетву своју, лигаи обадва брата зеница очних, и тако их оправи натраг отцу. Кад чује и види отац гата им се догодило, преда се жалости и плачу без утјехе, и дуго је нарицао и јадиковао за њима као да су му помрли, незнајући ни сам гата говори. А кад се поврати мало од велике туге к себи, заповједи довести к себи много Турака, па сједе на земљу и нареди их поклати све, док није огрезнуо сав у крв њиову. И наскоро за тим од велике туге и жалости премине, а најмлађи син његов Лазар насљеди му престол деспотски. Али и овај није владао вигае него једну годину дана, па и он се престави. По смрти Лазаревој, Гргур отиде у манастир Хилендар и покалуђери се, а Стеван прими власт деспотску, и почне одбијати храбро Турке од земље своје колико је могао као олијеп. А кад видв, да му нема ту више станка и оотанка, остави отаџбину и отиде на запад. Како дозна цесар за њега, позове га к себи, о дочека љубезно, жалећи га што је тако несретан и дивећи се мудрости његовој. А да га и утјеши у неерећи његовој, даде му да живи у граду Београду, кои је у Фријаулу. И ту се ожени Стеван и узме кћер кнеза Арбанас-ког, храброга Ара нита, Ангелину, и она му роди доброга и љепога сина, овога блаженога Максима, кога даду учити књиге божије. Максим као што је био трудољубив и даровит, напредовао је брзо у наукама, и узучи за кратко време и нагае и ту |је светжиге, па послије тога примљен буде у двор цесарски. Што их је било у двору цесаревом, сви су се чудилн љепоти и мудростп његовој ; па и с&ма кћи цесарева загледа се у љепоту његову. и једанпут му рекне, и упита га, без свакога стида,

да јој каже, на кога наличи она, а он јој одговори: на онога, вели, што је извео из раја Адама п Еву. И тако посрами ју и одбије од себе. После тога чује к раљ __угареки за њега и за брата му Јована, па заиште од цесара, да их цогаље^ њему. Цар их отпусти с чашћу, а они оставе Фријаул, у зму мошти от да свога и матор, па дођу краљу, кои их прими љубезно, и поврати нм отачбину њиову Срем, гдје су се борплтт храбро и одупирали се тако сили турској, да их је похваљивао краљ више^пута, и понуди истогљеТ^ГаЖиму - за жену неку сродницу своју Сибилу. Он прастане на ту женитбу, али под тим уговором да Сибила прими вјеру православну; а кад се ова није хтјела склонити на то, он отиде крадом у манастир, кои је био његова задЈжбина, и покалуђери се. Сибила се разкаје, па отиде и она у њиове калуђерлце. А Јован брат Максимов и мати и сви вељуни жалили су и плакали дуго, што их је оставио Максим и отишао у калуђоре. У тој жалости својој ние живио брат његов дуго, јер је преминуо наскоро после тога, и није оставио за собом мужкога порода, али оставио је крајњу жалост народу Србском. По смрти Јовановој наваљивали су опет на Максима и краљ и сви вељуни, да прими власт деспотску; али он се није хтео никако примити тог господства, те тако доЗ?е на жалост иноплеменик у кућу и у отачбиву њиову, кои их изтјера из земље њиове, Максим узме мошти отчеве и братовљеве и матер, па о ти де Рад улу. војводи влашком. Овај христољубиви војвода прими их с радостном душом и веселим срдцем, и ту се смире као да су код своје куће. Али наскоро за тпм заметне се рат међу војводама влашким Радулом п Богданом, и кад већ дође до тога, да се побију, блажени Максам отрчи брже, па стане међу обадвије војске, и мудрошћу евојом помири војводе међу собом п они се растану у љубавп и врате се с миром сваки својој кући, славећи Бога и угоднпка његовог. Обадвоица њих прчзнаду ту заслугу Максимову и враћајући му љубав, узведу га про-