Српски сион

Б р . 19.

О гпсјш СИОН

Стр. 551

тиву воље његове на престол архиепископије влашке. Послије некога времена пресели се милостива душа Радулова у вЈечност, и послије њега постане војводом Михна, кои је био опаке и неваљале нарави. Свети Максим, кои је провидио, да га је намислио лукави Михна издати султану Турскоме, надмудри га, и пошље к њему неке вељуне, кои му кажу, да оправи Максима краљу Угарскоме, и да утврди мир с њиме, а Михна пристане на то, и оправи га с писмом у Угарску. Максим скупи тајно све што је имао понијети и повести са собом па пријеђе рјеку Олту, и отиде послије без свакога страха краљу. Ту сврши добро посланство своје, утврди с краљем мир, и пошље Михни писмено краљево, али сам се неврати више на престол свој, него отиде опет у Срем. Овдје му опет не допусти иноплеменик онај вратити се у свој постриг, а он онда изиште од својта своих Јакшића Стевана и Марка једно на очи лијепо мјесто, које се 8ове Крушедол, и ту подигне с помоћу некога Јована вој9 ^-«воде лвјепу обатељ на име Влаговјести пресвете Богородице, па скупи множину калуђера, с коима је живио, и које је учио и упућивао, док се није преселио мјесеца Јануарија 18. у вјечност к Господу, коме је служио с љубави од"младости своје. Приповједају они, кои су му били на изходу душе, да је видио два анђела у облику патријараха Алекс&ндријских, Атанасија и Кирила у лијепом и сјајном одјелу, и да је говорио: одкуда до^оше к нами, ти богољепни људи у лијепој одјећи? Кад по многим . знацима и откривању на сну, отворе ј седме године раку његову, нађу тјело ј његово цјелокупно заједно са одјелом, у коме је био сарањшГ; - од" кога је излазио пр ијатан мнрис, и над коим су се збивала знамења, и лијечили болестници, кои су га полазили с вјером. Мајка Ангелина. У српском Минеју, кои се назива обично „Србљаком", пише се за мајку Ангелину, да је била кћи православнога кнеза Арбанаскога, храброга Аранита.

Она се одранила у кући код родитеља свопх, и тако је напредовала у разуму и наукама, да је надвисила знањем и разумјевањем све ероднице и вршњакиње своје, које су јој и завидиле то увјек, кадгод би осјетиле у себн, да се немогу усиоредити с њоме. А дивили су се и еами родитељи њени том брзом напредо вању њеноме у свачему, чему се год учила. Најпослије даду јој учити науку христјанску и заповједи Вожије. А она, као што је већ била вјешта другим наукама и пословима, изучи брзо и ту науку сву докраја. И кад дорасте и памећу и тјелом до удаје, ступи по вољи родитеља својих у брачну свезу са Стеваном, сином православнога деспота србскога Ђорђија. Исти деспот Стеван, за кога је пошла Аагелина, био је слијеп, јер га је лишио недавна преЈје тога Амира, Султан Амурат зјеница очних. Али она није марила аи најмање за то, што је Стеван слијеп, него је живила с њиме у највећој љубави, пазила га врло лепо и покоравала се вољи његовој по запоповјести великога апостола Павла, кои вели: жене, покоравајте се своим мужевима. А желила је од Бога, да јој даде имати порода с Стеваном, јер је он био од племенитога корена од племена царскога. И тако, кад је проживила с њиме више година покоравајући му се, као што се пристои, у свему, Господ наш, кои послуша свакога, кад га призива тко с вјером смилује се на њу, и као што је испунио некада жељу Ани, ма тера Самуиловој, те је родила Самуила пророка; тако испуни и њену жељу, те и она роди Максима новога Самуила, и Јована деспота. Новога Самуила каже се овдје зато, јер као што је помазавао Самуило у старом закону цареве код Израилћана; тако је просвјештавао Максим у новој благодати људе вјером и крстом. Стеван супруг Ангелинин, кад види, да нема за њега станка у земљи, коју су нападали непријатељи, узме жену и д јецу па отиде с њима у Италију, гдје се пресели послије некога времена у вјечноот; а Ангелина остане удова са двоје сирочади своје, кои су растли и напредовали