Српски сион

С ТР. 552.

СРПСКИ смов

Б р . 19

брзо у науки. А особито старии син њен тако се одликовао љепотом и науком својом, да се прочуло за њега и у двору цесарском. И у то доба писао је цесар Аигелини, и изискао од ње сина старијега за свој двор. Кад прође неко време по смрти Стевановој, а синови његови одкривењем божиим упућени, отворе раку отца свога, и наЈју му тјело цјелокупно. Послије тога наскоро узме Ангелина те мошти, и као што је пренијела некада Јулијана првомученика Стевана из Јерусалима у Цариград, тако пренесе и она мужа свога Стевана новога мученика из Италије у Срем, и отиде с обадва сина своја краљу угарскоме. Краљ, ако и није био православан, прими их љубезно, и жалећи дјецу, што су остала сироте без отца, врати им у државу отачбину њиову Срем, земљу. А они кад приме од краља тај дар, настане се у својој земљи у граду Купинову крај ријеке Саве, гдје су живили у доброј вјери и чистоти и извршивали заповјест споменутога апостола Павла, кои вели: странољубја незаборављајте, јер су примали стране, дијелили сиротињи, и пуштали сужње из тамница. Старии син Ангелинин, коме је било крштено име Ђор^ије, као млади деспот, није марио много нити се бринуо за земне ствари: зато се и није могао склонити никако на женитбу, него је желио себи што је боље од женитбе, па с тога остави матер и мла^ега брата, да влада, а он отиде у манастир и покалуђери се, и ту је узео име Максима мјесто ЂорЈјија, које је добио на крштењу, а после некога времена постане архиепископ у Влашкој. Много се старао исти Максим за цркве, које је започео одма, како је дошао у Срем, зидати и подизати, могло би се рећи, као Симеон Немања. Он је подигао најоре цркву светога Николаја, коју је назвао манастиром Хоповом и довео тамо калу^ере. Он је сазидао и благовјештенску цркву манастира Крушедола, кога је назвао митрополијом. А млаЈји брат његов Јован, кои је примио поелије њега деспотство срб ско у Срему, ожени се и узме себи за супругу од племенитога рода, али није

дуго живио с њоме, јер се преселила наскоро за тим и та чиста дугаа Господу, и онда се сврши господство србско. А Ангелина, кад остане на тај начин наново сирота, разда имање своје сиротињи, попушта сужње из тамнице, ослободи робље, и отиде к сину своме, владики Максиму у манастир, па се покалуђери и прими образ анђелски. Као калу^ерица сазида близу манастира синовљева цркву, и скупи око себе калуђерица, које је учила она сама и упућивала, како ће се старати за спасеније душа својих. Али и тај син њен, блажени архиепископ Максим престави се прије матере своје, и отиде на истину Вогу, кога је љубио од младости своје. И кад тако остане мајка Ангелина послије синова своих сама саморана, поживи још неко мало време уга^ајући Богу постом и молитвама, па премине и она с миром и отиде Господу, а тјело јој сарањено буде у цркви, коју је она зидала. Кад отворе после неколико година гробницу њену, нађу јој тјело, као мирисаву јабуку, сасвим цјело, и премјесте ју са синовима заједно у ћивоте у цркви пресвете богородице, гдје је чинила многа чудеса онима, кои су ју полазили с вјером. ♦ * * * Ме^у Иларионовим артијама, нашли смо и овај животопис мзјке Ангелине, написан руком високопреосвећеног Г. епископа бачког Митрофана Шевића, као бившег управитеља манастира Крушедола, ког је за Илариона изволео преписати из рукописа манастира Крушедола, ког тако^е овде у целини наводимо. Исти гласи: „ (т?<Ј стм5, ДНГ16ЛИН4 Е-кше ДХфИ ВЛГОЧкетиклго кнезл, арканитскаго, аранитл доавраго. и кжспитана шс вж до<и8 &ца скоего, пр-ксп^к' вае рдз8лт'/и и пр^кмоудришнЈ. гако и ва зквистк подвигиоути скрадднице свое, и схвркстнТб. А пр г ккхз^ти хи т Р 0СТ1М ) " рдзо^лцрж вхск)(. див/ШЈ(оуже« А родит«л1е разоу*и8 еге . и вх даетсе оучити вжств'наа словеса . шнаже гако А кк ине^ А^ле^ ^итроси . кжскор^к ва краи дошдћ . А вк саврћшенноук* жоудри)с достигшж. сапр-кжжа бус (Иоужвви, покел^шшћ ршди-