Српски сион

'С*Р 582. 'СРПСКИ СЛОћ "В р . 26

'нема у цркви нашој светитељеке светковине, која годи срцу нашем тако, као ова данашња... А и ове свете обигељи, ако су и поникле на општем пољу вере, наде и љубави хришћанске, ииак су и оне својина чисто српска, народне, наша; па ва то и не налази се већ одавна у животу нашем много сноменика, који би се могли надметати ио сриском народном значају своме с њзма. Давно су минула времена особите српске среће и славе и нису нам оставила ни читавога Цариграда, ни разоренога Јерусалима ерпскога; али су нам остали иза њих по гдекоји споменици светиње њихове у костима, у имену и у слави светитеља и светаца српских, и по гдекоји сведоци нобожности српске у оввм задужбинама нашим. Ти сиоменици и сведоци свете и побожне прошлости народне, допратили су нас с песмама и прииоветкама до овога времена и века, и стоје ето и данас међу наиа, као духовни градови, који помажу расејаном на много страна, народу, да одржи народну свест своју, и у њој непрекидну мисао јединства свога и ностојану жељу народне заједнице и целокупности своје. Та свест била нам је, браћо, у свима нанастима и бедама до сада, а треба да нам буде и сада и увек оно драгоцено благо, које чува вера православна од црви, да га не расточе, а заклања љубав племенска од тата, да га не украду и не однесу. Тако су схваћали и мудри претци наши вредност и важност тих духовних градова за све:т народну, па за то и нису држали владаоци и велможе српски, да су учинили у госпоству и у богаству своме пшта велико, славно и вредно спомена и ионоса њиховога, набавиао и трећи, штампаћемо и њу, пошго је и она врло значајна и мајсторски нанисана. Преиоручујемо нашим штованим читаоцима да с пажњом прочитају беседу Никанорову говорену на дан славе у ман. Кувеждину 14. Јануара, и Крушедолу 30. Јулија. До данас — а тешко ће позадуго — ни један српски проповедник, а ни иначе књижевник, није онако описао значај наших народних задужбина манастира — п манасгирских слава, као што их је описао златоусти Никанор. Идућом приликом још ћемо навести неколико Никанорових описа појединих момената из нашег народног живота и историје, да види данашње ноколење, какав Је био говорник Никанор. Уред.

ако нису сазидали и украсили по коју виђену цркву, да почивају у њој кости српсхих светитеља и свегаца, и по коју великолепну обитељ, да се хране у њој гладни, иоје жедни, одевију наги, уча неуки, прпмају страни и своји, који траже од молитвв и од слова божија лека у болести, потпоре у слабости, угехе у жалости, одбране од греха, заклона од напасти, дакле, ако нису учинили за векове и за потомство своје по које тако дело милостиње телесне и духовне, као што су све обитељи ове... И благо, браћо, душама њиховима, које су налазиле задовољства у таким споменнцима и сведоцима земног живота њинога! . . . Оне су уживале у том задовољству и на земљи овој један део блаженства онога, које их је дочекало на небу! . . . А благ о и данас свакој српској души, која се угледа у животу своме на те свете и побожне душе незаборављених предака својих! . . . Неможемо, браћо, допрети сви, ни сваки наносе, до Хилендара, Огуденице, Миљешева, Високих Двчана и до других виђених и чувених задужбина срнских, где ба видели очима својима и уверили се искуством својим, шта вреде ти споменици прошлости народу, који чами у ропству, и иогледа из тешких окова својих на њи, као на духовне градове своје, који му чувају православну свест народну, и дају му нада, да ће обасЈаги и њега сунце слободе и утешити га срећом својом ; — ... али да нрођемо само кроз фрушкогорске задужбине наше, да погледамо верним оком у храмовима њинима на свете кости цара Уроша, кнеза Лазара, деспота Стевана, мајке Ангелине, и да прегледамо плаштаницу, коју су навезле српске краљевске ћ«ри, чаше, круне и молигвене књиге деспотске и кнежевске; на шта мислите браћо! Зар се неби скрушило и наше срце пред тим светињама нашима? . . Зар неби пролазиле над њима и кроз нашу душу обновљене православне ми?ли српске, а кроз срце наше обновљени иравославни осећаји српски?.. Зар се неби подигла у духу нашем с народним поносом обновљена православна свест српска, да нас одушевљава за све оно, што је побожно, свето, православно и уједно српско, народно, нашв? . . , А би ли се могли уздржати и ви од суза рад ,ос1И и милине, кад би ваи могао показати у овом тренућу грешном руком овом ц рећи: браћо, ово су свети те-