Српски сион

ћг. бб.

ОРПСКИ сион

С тр . 583.

лесни остатци свеге и велике душе нагаег српског светитеља Саве!. . . 0! неби .. Поуздано неби: саме би нотекле те нобожне сузе из разнежених очију ваших, да прелију у овој данашњој светковини тај поносни споменик светиње и побожности српске! . . . Али ти споменици и сведоци остали су иза мивулих сретних и славних времена наших међу нама само као чувари и бранитељи православне српске свести народне, а та свест морала се да пробуди, развије и утврди најпре у духу народа и у свима црквеним и побожним народним обичајима његовим. Тај велики, али и спасоносни по племе српско посао, чекао је на руку данашњег светитеља нашег, који се и дао, по вољи божијој и очевој, свом душом и свим срцем од детинства и од младости своје за њим, и извршио га на славу божју и на задовољство очево за неколико година светитељскога живота свога. Дабогме, да је било код тог тешког посла доста муке и велике борбе са свакојаким изнутрашњим и спољашњим сметњама, незгодама и ненриликама; али он се уздао у силу бла10дати божије, у здрав разум и отворено срце народа свога, и како је метнуо с тим уздањем руку своју на рало, није се обзирао више натраг, нзго је ишао ностојано у напредак, знојио се, трудио се, борио се, као Србин, на њиви српске народне просвете, а као апостол, у винограду господњу: и у тој просветној и апостолској радњи и борби својој, покорио је он разум народа свога вери нравославној, а срце му отворио наду и љубави хришћанској, и тако је завршио са славном победом земни живот свој . . . Телесни остатци његови, као остатци великог светитеља и угодника божјег, остану и но смрти његовој целокупни, а дух науке и живота његова прашо је и даље, као анђел хранитељ, потомке његове напредним путем нросвете хришћанске и народне, .. . и на тај начин остане светитељ Сава и по смртн својој учитељ народа свога, и сведок истине, коју је ироповедао за живота свога речима, а сад је потврђује нераствореним костима својима и ирослављеним духом својим на небу. Непријатељи и злотвори народа срискога, и затомитељи свести његове, спале на Врачару свете остатке светитеља Саве с том, без сумње,

намером, да изгори у том пламену и н&д народа, која га је спремао за бољу будућност;.. али они нису могли спалиги и духа светитељева, који је био и остао дисање вечне истине, на којој је основао Спаситељ царство духовне слободе и једнакости људске. Најиооле позове и охрабри тај неумрли и неспаљени дух светитељев измучене бедама, и невољама потомке своје, да започну, у име божје, подизати над пепелом спаљених остатака његових град слободи народној и просвети хришћанској , .. И нас има, браћо, и данас још живих, који смо видели очима својима, како је силна и дивна воља у народа, кад раскида, с иоуздањем у Бога и у јуначк ) срце своје, тешке окове наказног ропства свога и залети се слободи, за којом је уздисао скоро пет стотнна година ... Па ко би се могао опоменути и овде тлх чудеса божје воље и народне свести, а да се непоклони пун утехе и благодарности благом промислу божјем, и да неповиче из дубљине душе и срца: „ Б мји еси Господи и ч8дна д-киа ткоа, и ни едино слово доко/њно в8дбтх кх п*кн1к> чВдесх твои)(х!" . . . Јест, браћо, Господ је велик, и чудна су дела његова! Али знате ли, шта је подизало увек до сада, и шта подиже и сада народе из слободе у ропство, из среће у несрећу, из славе у беславље? Греси и пороци народни.. Прдвдд козкунштх газукн гр*кси Ж4 8,иалл к>Тх пл(/ИЈна! . . . Правда божја одузима власт народима, кои је незаслужују због греха и норока своих, и нреноси је на оне народе, који је заслужују због добродетељи и врлина своих, а њи предаје бедама и свакојаким невољама, да откају грехе и пороке своје.. . Од тих врлина и порока народнах имамо, на жалост нашу, очевидан пример у животу и у судбини народа и нлемена свога. Док је био у животу народа нашег дух просвете хришћанске, правде и побожности јачи од греха и порока његових, дотле није окретао Бог лица свога од власти, коју му је иредао; а кад су преотели греси и пороци мах у животу његовом, онда се излио гњев божији на њега и огорчио му најпре свакојаким напастима, а иосле и одузео му сасвим народну власт, која се изопачила у рукама његовима.