Српски сион

Б*. 21.

СРПСКИ СИОН

С тр . 623.

Као што су листови поменутих трију странака, обичво својим читаоцима престављали остале странке за неродољубиве странке, и свом жествном нападали на њих и њихове уреднике; тако је исто и „Народни глас" почео да напада понајвећма радикалну странку и главног уредника „Заставина". Одговорног уредника „Заставиног" „Народни глас" као да слабо верма, сад ил' што зна ко је и шта је он код „Заставе", или што иначе зва његово знање и предживот и кога све није до сада служио; доста то, да га назива „педин тером Јакова Томића и његовим лакајем". А то је рекао за њега, споменувши неку чивутско-радикалну смицалицу, која ради на томе, да дође до јефтиних виногради, у којој је уплетен и одговорни уредаик „Заставин". Какав је радикалски програм, то је многима познато. А коме није познат ил' коме је у њему шта нејасно, тај нека се потруди да отиде до Чепина или Тење до народно-радикалних за сада попова, а намењених прота радикалних г. г. Јована Магарашевића, тога уоп Наиз аиз радикала и Нетра Милојчића, који знају радикалски програм тумачити до ситница. И они, који и без њих и њиховог тумачења знају га и познају, знају да у њему има више неизводљивих тачака него изводљивих, а то само с тога, да што већма бљешти и да га „народ" усвоји и усвојивши га живи у нади, да ће између осталог доћи и до јефтине манастирске и даљске земље, ако и не у својину, а оно У уживање под јефтину аренду. Рекосмо да живп у нади, јер у самој ствари њима је пречи партизан њихов, него десет земљорадничких задруга. А за што, то се добро зна, али још није за казивање, и ако се осећа на далеко ћирис на нечијим брчићима. Како је пак поменута нова четврта странка отскочила у слободи од радикала у своме ирограму, доста је да напоменемо само то, да докле радикали жаве у добром односу с новосадским двором, социјалисте приликом свога опхода по Н. Саду 20. Августа, дошавши спрам

двора, повикаше: „доле са поповима, доле са заглупљивачима, доле са ленштинама што ништа не раде!". А за радикални и либерални програм и за радикале и либерале рекоше: „— да за толико десетина година свога опстанка, нису у корист народа ама баш ништа учиниле. Шта више, док је народ из дана у дан пропадао, богаташи су у тим странкама бивали сваког дана богатији и ако нису радили. Оне су такођер само народ заглупљивале и обмањивале. Чланови тих странака нису живели од производа својих руку; они су живели на грбачама српског радног народа. — Када су се те странке бориле за народна права? Какве су жртве допринели та господа? Где су ти радикалски „борци" гато су пали у борби за народна права? Програми тих странака само су средства за обмањивање и да је лудост мислити да ће угојена господа водити бригу о интересима бесправног радног народа". За радикалски народни збор што је одржан у Новом Саду 29. Авг. рекоше: „— Једино се бојимо, да ће тај збор бити једна нова радикалска парада, а бојимо се с тога, јер знамо да је њихова странка немоћна и без икакве организације; затим знамо, да ту странку сачињавају разни задовољни и богати дембели, који ни до данас за права народна никаквих жртава нису допринели. Волели би знати, каквог ће се оружја латити радикалска господа, да извојују опште право гласа??? Хоће ли демонстровати, штрајковати или ће дизати барикаде?". „Да ли ће Јаша Томић онасати бритку |>орду и повести у бој своју војску ? Да ли ће његови мантијаши оставити уживање у парохијама и манастирима, задигнути мантију и за њим потрчати у борбу за најсветије — грађанско право?* Дали ће тушти број радикалских адвоката, новчара и богаташа, који знаду снмо за благостање и уживања. дохватити виле, косе или револвере против оних који народна права газе?? Ко у то верује? Ко верује да ће се радикалска го* Ако нико не усхте, вада ће попови Јован Магарашевић и Петар Мидојчић. Уред.