Српски сион

Стр. 624.

СРИСКИ сион

Бр. 21.

спода латити ма кагсвог средства, да се : освоји опште право гласања ? Да ли су они гсуражни и способни да какву на- ј родну борбу воде? Јесу ли онп икада досад у борбу ступали? Јој, јој, како су јадни!" „Ту раднкалску л борбу ц , која никада није постојала, ве можемо ми да разумемо. Разумећемо је тек онда, када нам благоизволе казати, какна ће средства употребити у својој господској борби? и где је њихова снага и оружје? И кад ће већ једном ступити у ту борбу за света права бесправног, потлаченог и исисаног народа ?? Када?? Како?? На та питања радног народа морају да одговоре сита, фина, углађена и богата го спода радикали! Док не одговоре, треба их сматрати емутљивцима и обмањивачима". Ево, 7 сако је нова странка социјалистичка мислила и писала о радшсалском збору. А што је тако пиеала, то бар главни уредник „Заставин" не треба да се томе чуди и љути на тако писање, а не треба с тога, што је и он тако исто писао по немачким социјалистичким листовима о господи, па и за нотабилитетеки збор у Уљми. И као што је главни уредник „Заставин" са онаквим евојпм пиеањем против нотабилитетлија, брзо изишао на површину и створио радикалну странку, у коју су од интелигенције етупили само познати штребери и у мантији и у капуту, и утукао их; тако ће ието и соци јалисте са оваквим својим писањем изићи на површину освојити „народ", и утући радикале. Као што је тада главни уредник „Заставин" за своје протиинике „народу" говорио, како га је интелигенција, коју је Милетић уздигао, изневерила и напустила због евојих интереса; тако исто социјалисте за њега данас веле: „да према интересима трбуха мења своје мишљење". Види се, да га у свему коаирају данашње еоцијалисте, што је некада и сам био, и што ће бити можда доказ, да је то социјалиетички принцип, да се тим

; начином обара једна странка, и долази до владе над „народом". Ко се сећа, како је у своје време при стварању радикалне странке, а и доцније до данашњег дана главни уредник „Заставин" нападао своје противнике и еве оне, који су му на путу и не поводе ее за њиме, не обзирући се при том ни на што, па ни на фамилијарни живот; том не ће ни мало бити чудно, што данашње социјалисте у своме органу за њега рекоше и ово: Тако н. пр. у чланку: „Бестидни лажови у уредништву „Заставе" вели се: „Проституисана банда у уредништву „Заетаве" на челу са Јашом Томићем наставља без и мало стида свој ниски рад лажи и подваљивања. — — То је подли производ Јашиног мозга! Да је Илијић то на нашем збору довикнуо (т. ј. да је довикнуо социјалистичком го ворнику на збору, да лаже ), отишао би кући изломљених ребара. — — Као што је познато, Бранко Илијћ не зна ни пет речп преко језика претурити. Његове фамозне говоре пише Јаша Томић. — Даље је истина, да је тај и неписмени човек (Милан Глумац) немилосрдно ударао по радикалској банди, која народ заводи и вара. То је жуљ, који боли Јашу Томића! Бзегов поганлук љуто вређа, да му социјалисте у његовој престоници у Новом Саду црну маску скидају. Нека се љути. Социјалисте неће ни у будуће дозволити да један Јаша некажњено тера работу заглупљивања и швиндловања. Неморална дела осветиће се на непоштеној банди, За дрске увреде и лажи, Томић ће морати да одговара". У белешци се „ Заставини иодлистци" говори о томе, како су иети ,приче и романчићи, у којими се говори о ) биј ствима т. ј. убијства се одобравају", а то еве с тога „што с њима Јаша Томпћ жели да докаже свету, како је имао пот пуно право, што је убио несретног Димитријевића". „Ето, — рече писац — докле смо дошли Један лист — завијено у облику подлистака — одобрава и проповеда убиства, у место да против њих ради и пише,