Српски сион

Бр. 21.

СРГ1СКИ сион

Стр 625.

иа ма какав узрок убиствима био. Је ли онда чудо, што се код нас толике убијства дога^ају?". „Ми питамо оие радикале, који још нису огрезли у гресима, докле ће дозволити да странкин лист буде заступник нечовечанских зверских дела? Докле ће убица у „Застави" проповедати крв, нож, убиетва, само да прикаже поштеним своја кривична дела? Докле ће јаван лист бити проста пратл.ача демораласаних душа?" „Мора се већ једном крај учинити томе, да убица представља уредника српскчг листа. Доста је већ Срба страдало због Томићева морала. Доста има других узрока, који нас растроваше, разроваше и омразише меЈју собом. Још само треба да слушамо убице и да се крвимо." А у чл«нку „ Радикалски стубови и рече с( ј за главног уредника „Заставиног" ово: „Под небом нема народа, где је уредник јавиог листа — прост убица. Али „нико нема што Србин имаде"; ми Срби треба да емо и у томе изузетак. У напред изјављујем, да се гнушам да о њему пишем. Па за то и нећу трошити мастила пигаући о дебелом балвану „рндикалне" странке: „убици Јакову Томићу. Његова дела су целом народу нашем добро позната и његова вештина у извртању, .лагању и подваљивању." У чланку „ Јакоб Израел и др. Полит и рече ее: „— Не пада нам на ум да бра нимо др Полита од нападаја жигосаног петковачиног госе. Нека се они ватају за >шке до миле воље. То им је занат. И до данас нису ништа друго радили, па су ипак цели и читавм. Тре%и је имао штете од тога „чупања". Створен је раздор у нашем народу, а раздор и та вечита свађа између двојице „народних во^а" донела је и доноси и моралну и материјалну и политичку пропаст нашу, српску. 0 овоме ће бити опширнијег говора, као и о томе, како су њих двојица „великана" уживали, пландовали, пунили кесе и бисаге, док је наш занатлија пропадао и док је ратару кров с главе > продаван". „Ми морамо да расветлимо извртања јашина против нас. Но нека не мисли да

га ми сматрамо за човека и да се за то с њим бавимо. Боже сачувај. Штета је пера и сваке капи мастила коју потрошимо пишући о њему. Али ми знамо, да има неколико српских радника, а јога више ратара, који верује томићу (у примедби рече се: „Да не би словослагач морао сваки час тражити велика слова Ј. и Т , штампа се име јаше томића малим словима. И, само имена људи пишу се великим почетним словима"), а обожавају ту лењу угојену протуву, која не зна шта је рад и мотика, шта су зној и жуљеви. Говоримо за то, да њима отворимо очи и да им прикажемо обичну дангубу, која је Нб радећи и лажући створила себи угодан и раскошан живот. И расветлићемо само оно, чиме је јакоб томић до сада највештије обмањивао и заглупљивао." „Тако се у томе чланку „петковаче" спомиње програм радикалски и успоређује с нашим. А ми знамо да су нам радикали програм — ОКралИ, а знамо и то да радикалска господа ни једну тачку свога програма нису остварили а и неће. Говори се о општем праву гласања, а ми питамо: како су се, када су се и где су се радикалска господа борили за опште право гласања?? И зар они могу са дебелим пбусима и са још дебљом кесом За појасом да се боре за то најсветије народио право ? Та ви не би били еазвали ни једнога збора, да вас нпемо ми продрмусали. И ми питамо по десети пут ту гоеподу: с каквим ће се СреДСТВИМа, на који начин и с каквим оружјем борити за опште право гласања? Да ји сабљама, бомбама, маказама, песницима или како? Каког Да ли ће можда господа банкари, к&јигнари, адвокати, спанје итд. обуставити рад па ступптп у ШТрајК? Та они нису ни до данас радили, па ко се плаши тога адвокатско баикарскогбогаташко-спахијског штрајка!! Не плаше га се ни на крову врапци, а камо ли власници у Пешти" . „еДажови око „Заставе" в»ћи су папе и од самог папе. У њој нише: „радикална странка тражи више но што траже чивутске социјалисте, радикали траже гла-