Српски сион

Б р. 21.

О тр . 627.

и које ће се на крају крајева вратити у загрљај свом баби, ромом даби и мајци дабишици." „Заставина* „петковача", која се за новчић продаје, а и забадава даје, читала се у сласт по сувачама, рогљевима и бирцузима, а многи ју је и ратар читао у место да је радио, због чега су многи читајући је и бистрећи политику и дошли до просјачког штапа, као н. пр. и онај школски надзорник — ратар —, којп је знао у прсте школски закон, те кад му је један газда, код кога је исти копао кокуруз подругљиво нешто рекао о његовом разметању са знањем школског закона. он му је одговорио: знам ја све то, а знам што сам био много година школски надзорник, и док сам ја све то научио, страћио сам 15 ланаца земље, те сад морам да копам твоје кокурузе, јадна ми мајка и зло ми звонило! Она је радикалима прибављала све то нове присталице, и у њој су се понајделикатније ствари „народу" износиле за противнике радикалског народа. А гле чуда из ведрог облака! У Новом Саду покренуше социјалисте свој лист „Народни глас", који излази сваког месеца двапут на табаку, а стаје годишње 2 К 40 пот. А како они у њему пишу о радикалима и о главном уреднику „Заставином"; могли су се читаоци и из напред речерог уверити. Овакво писање „Народног гласа" које се у осталом не може никако одобрити, и ако радикали и главни уредник „За ставин" не заслужују, да их човек жали, пошто су и они многе и многе нападали доста немилостиво, наравно да им не може говети већ и због тога, што ће им они доћи што-но реч хака и срушити им њихово царство основано на неистини и обмани, а штетно понајвећма за сам наш народ, а особито за његову цркву, и то оним оружјем и начином, којим су они изишли на површину. И ако радикали имају у себи трунку политичне уви^авности, они треба што пре да кидају са својом прошлошћу и да се мире са својим досадашњим про-

тивницима — који им у осталом нису ништа урадили, до ли то, што се нису хтели покорити њиховој влади и власти и хтели да и они имају своје органе. А то треба да учине што пре с тога, што нема сумње, да ће поред данашњег јадног нашег стања, наш народ листом отића у социјалисте, те ће као такав прегазити и радикале и либерале и самосталце, 0 овоме се господо радикалско-либерално самосталска немојте варати, и немојте уживати, што се данас овако пише у „Народном гласу" против радикала и главног уредника „Заставиног". Овако ће се исто писати сутра и против либерала и самосталаца, и уредника њихових листова. Социјалисте имају будућности и код нашег народа, које је створпо Светозар Марковић, Пелагић, Нанчић, Томић и други многи. Није ли вицевојвода радикалски јавно у „Застави" рекао ; да ће из радикала понићи социјалпсте. Ал гле, „мајстори" их преухитрише! Нећемо да тврдимо, да у томе нема п „чивутског масла", као што „Застава" мисли и тврди; ал тек социјализам је на прагу и треба се за времена постарати, да му се стане на пут и да нас — помоћу туЈјом — не упропасти. Наши су радикали држали, да ће се „народ" уз њих држати увек, и да ће им што хаснити, гпто њнхов програм већ и радикалски попови „народу" тумаче, напуштајући катихизацију, а тумаче га „народу" с тога, што га „народ" не разуме, пошто је тако написан, да се може тумачити и овако и онако, и што се није смело написати, то се при тумачењу „народу" тумачи онако, како ће му што већма говети. А шта раде социјалпсте? Они у свом програму рекоше народу отворено оно, што мисле и желе, те погато је он написан онако , како у истпни „народ" мисли и жели; није чудо, што њихова странка тако рапидно расте, да ће за кратко време „народ" бити господар, а „господа", против које је „Застава" а особито њена „петковача" годинама дражила „народ" —