Српски сион

О тр . 628.

Б р . 21.

као да и они нису господа —, заједно са радикалекои господом, доћи у скарт и не ће се чути да су живи. И кад то време наступи, нек не мислм ни Полит, ни Томић, ни Прибићевић, да ће они бити какви фактори и в>фе својих странака. Не, „народ" ће водити са, скам други људи. Нек им послужи за пример, је ли Франк загребачки Хрват, који води хрватски народ? С тога и опет довикујемо нашим странкама и во^ама наших странака : мирите се и сложите се и оканите се једном неизводљивих и лажних програма, и сва^ања око којекаквих тричарија н ситница, због којих ће вас историја про клињати и чудити се и вашој краткоумности и неродољубљу, да не речемо покварености. Рачунајти са постојећим фактима и са поступањем — ових 40 последњих година — са нашим народом и од влади и партија туђинских, и не натоваривајте на своју душу и тај грех, што ће нам наш добри и безазлени народ листом отићи у социјалисте, где ће за извесно пропасти. Ако нас време од 1861. до данашњег дана, није могло научити и нисмо у стању били провидити и уверити се, да ми Срби сами за себе ни у Угарској ни у Хрватској и Славонији, нисмо никакав одлучујући фактор, и да смо ми у опште од нашег прелаза под Црнојевићем до данас били само туђи измећари и „вукли воду за другог"; — не ће нас никад ни научити. Ако је по некад и изгледало, као да смо тобоже и ми неки фактор у политичном животу; то је била самообмана. Нас су у то време требали, а ми смо били наивни, те смо се за тренутни и варљиви изглед дали употребити за ту^е интереее, а за своје смо се по најмање бринули. И кад је шако било у оно време, док смо ми били у истини једна компактна сила — већи је део војене крајине био насељен самим српским народом —, и нисмо знали за странке са сићушним и проблематичним воЈјама, којима је најпречи лични интерес и њихово ја; мо-

жемо ли се надати, да ће данас код наше проклете поцепаности на странке са појетично-демагошким програмима и код данашњег постојећег стања, где можемо на прсте и у самом Срему избројати села, ; у којима сами Срби живе, а да и не спо| мињемо како материјално рђаво стојимо | и у чисто српским селима, наступити за | нас боља времена! Наши кратковиди ал и себични политичари и штребери, уверени смо, да ће нам одговорити: према данашњим политичним приликама, можемо се надати, да ће нам се испунити „народне жеље", јер нас требају. Еј политична децо! Та била су некад —■ после 1860 — још мало друкчије подеснија времена, кад су нас и Ма^ари и Хрвати требали, а мало су и друкчији детићи водили српску политику од данашњих поп Магарашевића, Милојчића, Крајновића, Лукића и ђакона Павковића, који воде главну реч у крупним политичним питањима и њима подобнима политичним патуљцима; па се није дало ништа извојевати. Истина, било је лепих обећања и ласкања; ал кад је дошло до давања, 0НД& су нам дали двоњак. А да ће нам га и опет дати, живи били па видели! Не треба заборавити ни на то, да су тада и Мађари и Хрвати имали друкчије вође, и нису имали оне власти, што Је данас имају. А није се дало извојевати оно, што су народне во^е захтевале с тога., што су и они. као и данашње наше били на ј погрешном путу, те су захтевали и оно, ^ што се не може и што никад не Лемо добити. Ми пре свега морамо узети као што треба наш положај и постојеће државно стање те се не обмањујмо, и не заводимо наш добри и безазлени народ и са неизводљивим програмима. Слтимо се само 1902. „септембарских догађаја" у Загребу, када нас оно влада — по причању наших опозиционих листова — предаде за час на милост и немило т опозицији хрватској, и сећајући их се, не смећимо с ума, што би било