Српски сион

Б Р . 21.

СРПСКИ СИОН

С ТР . 629.

и што може бити, ако подобне прилике наступе, те влада рекне: е Срби, кад вама пуца тако срце за хрватском опозицијом, ми дижемо од вас руке и делите царство с опозицијом. Што би у том случају било с нама, а шта би било не само са радикалским попов^ма, него у опште с нашим свештенством у Хрватској и Славонији, да влада дигне руку од шега, и да га преда Ш1 мплост и немилост „народу"; о томе не ће бити с горег, да мало већма промисле и они радикални попови, који уздишу за „народном" управом. Учимо ми „народ", да он буде раден и чуваран, а особито женски свет, да се окане луде моде и да научи оно, што женскињи треба за кућу и живот, а не увлачимо га у политику, у којој се не разумеју ни његове во^е. Кад ћемо једном престати лудирати се са „зборовима", сазватим да већају о данашњем положају, а особито се не можемо начудити „поповима" па и по неком проти, да их сазивају. Та ко се осврће на њихове резолуције, о којима „наро^" нема ни појма, и није ли то вапијући грех повлачити „народ" на зборове да слуша и једног Илијћа и њему подобну братију. Стварајмо ми пре свега људе, јер има доста крајева где наш народ не живи људски, него више животињски. Шта више, има крајева, где се више брине за марву с којом заједно живи, него за себе и децу своју. Марви уступи пајбоље место у јадној згради, коју назива кућом. Завиримо и по нашем Срему, Бачкој и Банату, па ћемо наћи и у њима српских породица, где женскиње не знају ништа честито СЕсувати ни умесити. Има кућа и то имућних, у којима не можете ништа друго окусити, до ли обарених јаја. А какав је смрад и нечистоћа у појединим кућама, у којима има по дветри девојке ил младе с дукатима о врату и које имају по неколико свилених и од плиша хаљина и рекли; о томе би се дале читаве књиге написати, као и о томе, како се јадао храни наш народ, а особито у каквом се смраду одхрањују деца. И кад је то тако, и никако друкчије, СЈРДОКИ СИОН 1808.

а уз то помислимо и на то, да многе наше просте женскиње и ако у кући имају по више крава, не знају ни краве помузти, нити сира и путера направити, дочим нам швабице у Срему с кравама отеше по Срема, и да многи и многи Србин без икакве нужде велике задужује се и продаје своју земљу; онда је крајње време, д& се и ми једном опаметимо, те да увидимо шта нама управо понајпре треба. А особито носе на души неопростиви грех они наши свештеници — попови који обесив о клин и школу и цркву, лете по зборовима и држе раздражљиве говоре, и то и о оним стварима, о којима немају ни појма. Крајње је време, да се једном стане на пут досадатпњем политизирању наших попова, и да их меродавни упуте на свој позив и дужност. Нека се народно вође и прваци отимају и грабе за мандате на земаљским саборима, зббг чега је и покренута ова „политична акција", и нека наш народ мисли и живи у нади да ће му бити боље, ако изабере место Петра — Павла; ал српски свештеник треба да чува цркву и школу и у њима да ради. „Народ" ће кад тад увидети, да нит му је могао што Петар израдити, нити ће му моћи Павле. Овим некажемо, да народ треба да бира по ново код првих избора све старе посланике; не, јер смо и сами уверени,. да и међу њима има, којима је најпреча била дијурна. Ал кад већ хоћемо да бирамо друге, бирајмо на место њихове људе независне, угледне и спремне, а не штребере политичне. Да ће социјалиете напослетку победити досадашње све наше странке и постати господари ситуације, довољно је, да човек прочита њихов програм, у коме се вели и ово: „— — Укидање стајаће војске. — Укидање свију закона и наре^ења, који ограничавају слободу агитације и изношења мисли. — Проглашење верских удружења и храмова као приватна удружења, а веру као приватну ствар оних који верују. За верске цељи, 42