Српски сион

С тр . 614.

СРПСКИ сион

да не има запријеке, да ее мртвац сахрани и да се изда нронисана разгледница. Ту обавјест има водитељ судбеног очевида одмах на лицу мјеста предати мртвозорнику или у случају његове одсутности на лицу мјеста присутном опћинском органу или сеоском старјешини, а на темељу иете имаде онда мртвозорник према тачки 5. проведбеног наиутха к наредбе број 19627. — 1903. издати прописну разгледницу у 2 иримјерка, те једну предати домаром на уручење дотичном душебрижнику, други пако у проиисаном року онћинском поглаварству — и р е ш е н о ј е: горњу наредбу путем окружних протопрезвитерских звања свима православним срп. иарох. звањима ради знања и равнања саопћити с тим, да имају сва парохијска звања исту наредбу у свој циркуларни протокол увести, уједно ову нередбу и у циркуларни протокол архид. управе завести. Из седнице архидијецезалне конзисторије, држане У Карловцима 21. септембра (4. окт.) 1905. Г е о ]) г и ) е Патријарх.

НЕЗВАНИЧНО. И з б о р Њ. Светоети Патријарха Георгија за почаеног грађанина СЛОБ, И КР. ГРАДА СОМБОРА. Гра1>анство сл. и кр. града Сомбора дало је сјајну сведоџбу своје моралне зрелости и доказ својег просвећеног начина мишљења и деловаља, тиме, што је градско представништво града Сомбора, у ванредној седници својој држаној 5. (18.) октобра т. г. на предлог најугледнијих чланова тог представништва без разлике вере и народности, једногласно и с нај већим одушевљењем нзабрало Његову Светост Натријарха, преузвишеног Господина Георгија за почасног грађанина сомборског. Срби градски преставници заједно с осталим српским гра^анством православне вере, понаособ су тиме свечано посведо-

чили и доказали, како треба ценити и поштовати одличне синове цркве и народа свога. Поступком овим пружили су они не само најјаснији и најдостојнији пример љубави према узвишеној црквеној нам поглавици и великом добротвору народа српскога, него су тиме уједно удовољили и једној светој дужности, коју су и као сомборци, према својем бившем кроз четврт века омвљеном духоваом старешини дуговали. Овај је уважења достојног закључак градског преставнпштва сомборског, изазвао ме^у сомборским свесним и родољубивим Србима искрену радост. А како и да не? Та успомена на „проту Бранковића" јогп је и данас светла и потпуно свежа у свима слојевима честитог српског живља овдашњег, а име светог патријарха Георгија спомиње се међу нами свагда са синовњим поштовањем и искреном детињском оданошћу. Сви смо мо потпуно свесни не само тога, да је он данас највиша поглавица целог овостраног српетва, него уједно осећамо и радост, да је та поглавица, кроз дуги низ година био прави отац овдашњег Српства и ! искрени потпомагач свију оних питања. с којима је скопчан био напредак и опстанак његов. Те у колико сазнајемо, да је Он данас то целоме Српству, у толико нам је и понос већи а радост искренија, но уједно с тиме и жеља јача, да се оиа тесна веза духовнога сроства између нас и врховнога нам поглавице, која нас ^е кроз дуги низ година као оца са члановима велике породице спајала не прекине. То је ето и дало овдашњему Српству повода, да у овој години, када Нз. Светост навршује 50. годану свог свештениковања покрену акцају гледе тога, да се Његова Светост изабере за почасног грађанина сомборског, чиме ће се она тесна веза љубави и поштовања према својем бившем духовном пастиру, а данас и врховном поглавару, још тешњом и трајнијом учинити. Мисао ову похвалну, коју је са осталим Србима ; градским преставницима покренуо уважени грађанин и адвокат ов-