Српски сион

Бг. 21.

СРПСКИ

СИОН

С тр. 616.

дашњи др. Среван Кронаћ, са племенитом готовошћу су прихватили и остали иноверни [■'рађани овдашњи, те је тако овај племенити покрет данас остварен и успе хом круниеан на радост нашу, а држимо и на радост осталог Српства, које само с благородним одобравањем мора узети на знање овај, и ако скромни но лепи чин признања и благодарности сомборског гра^анства према бившем евојем одличном суграђанину и доказ синовње оданости и привржености српског становништва сомборског према узвишеној поглавици свете цркве своје! Дај Б оже да се у критичким данима дегенерисања српскога народа — угледају на њих и остали Срби те да се синовњом љубављу и оданошћу прожети, окупе око престола својега патријарха, који ће у тој љубави и оданости моћи наћи најлепше признање за оно очинско и брижно чување и брањење интереса свете православне цркве и српскога народа, о којем нам је данашњи свети патријарх наш преузвишени Господин Георгије у небројено случајева и збором и твором дао доказа и потврде. Овде доносимо у верно српском преводу писмени предлог преставника сл. и кр. града Сомбора у овој ствари, као и одлуку односног преставништва у овом предмету, за коју је експозицију и предлог израдио сомборски велики бележник г. Ђорђе Тауршпић Писмени предлог у српском преводу гласи: „Благородни господине градски начеониче! По милости Промисла, 6. (19.) Децембра ове 1905. год., један свима нама добро познати и велезаслужни муж, дожувљује значајну тачку свога живота. Тај муж је ЕБегова Преузвишеност Господин Георгије Бранковић православни српски митрополит и патријарх. Потписани уверени смо, да ће сви они, који се и ако не по позиву, а оно из љубави и оданости, труде око добра домовине, када чују поменуто име, ако и по вероисповести не спадају ме^у верне ЕБегове Светости Па-

тријарха, запитати се: Па где је признање овом славном мужу ? Патријарх ће текуће године 6. (19.) Децембра прославити педесетогодишњи јубилеј свештеничке службе своје. Ванредна милост Свемогућега изабрала Га је, да на најидеалнијем друштвеном позиву проведе пола века у плодоносном раду и заслугама. Да није само испуњавање дужности, простор времена онај разлог, којим овом приликом предлог наш потпомажемо, позивамо се на грађанство ове вароши, којему је благодатни свештенички рад БВегове Светости митрополитапатријарха, ЈЕБегово делање у смислу науке Великога Учитеља, као и гра^анина ове вароши кроз четврт века добро познато. Као гра^анин и свештеник овога града, нарочито пак као кроз 20 година бивши протопрезвитер овоместне православне српске црквене општине и округа јој. — Он је ширио љубав и братски споразум ме^у овдашњим целокупним грађанством без разлике народности и вере; у свакој прилици је стајао у служби напретка, а дело вере и народнога васпитања је промицао, једном речју свој прави свештенички позив је служио и неговао. Овакав заслугама богат рад, није могао остати ни без признања највиших кругова. Из сголице сомборског протопрезвитерата, испраћена љубављу и благословом својих верних, епископски Га је Синод и милост премилостивога нам краља уздигла на столицу православног српског епископа темишварског, а после некилико година на тој позицији показаног плодоносног рада, узведен је на највише достојанство домовинске православне српске цркве, на достојанство патријарха, те је и од тога доба био више пута одликован. И на патријарашком престолу је остао Он доследан својим пређашњим начелима, вршећи своје дужности као апостол вере, човекољубља, васпитања и домољубља; па како је сада већ и са више материјалних средстава р&сполагао, за доказ многобројних и знатних Му установа и пожртвовности спомињемо само овоместну православну српску учитељску