Српски сион

кр. 22.

СРПСКИ СТИОН

Стр. 663

пије доста патрајарха еамо имати, него да га треба и поштовати. Упозиати треба народ са свима тима примерима, са којима се таково поштовање одаје и указује. Врло се добро сећам, да је Њег. Светост пре две-три године при једном великом дворском ручку од страие Њег. Величанства толиком пажњом одликована, да је имала места баш с десне стране до Њег. Величанства и да је Нзег. Величанство за време читавог ручка најваше баш са Њег. Светости говорило. Па шта су наше новине о томе пи сале? Ево шта: две недеље су трубиле, како су већ и саме вести потпуно неистините да је наш патријарх и био позван на дворски ручак, а камо ли да је тамо и био. Или тек веле, да је иатријарх једва у буџаку добио место и да је игнориран био, и тек када је „Српски Сиои" потврдио, да је Њег. Светост заиста била тамо, шта више и одлично седиште добила; онда су наше новине тек само престале трубити тенденцијозне неистините вести, у место да су знали осетити и приметити, и у место да су и народ упозорили и обавестили, да Њег. Величанство, када је при своме дворском столу поделио нашем патријарху почасно место с десне стране до себе, да том приликом није само према Георгију Бранко вићу патријарху пажљиво било, него да је тим чином одликовало и цео српски православни народ.. . Е, ал' тешко је то преко зуба превалити, кад се лепа реч мора и о српском патријарху рећи, јер онда новине не би вршиле „своју народну мисију"!!! Зар да се наш народ не обавести, да се на надлежном месту и онда води о њему рачуна, да се онда тихо одликује, кад народ о томе и не снева, шта више кад му се журналистика његова од тога тенденцијозно и са поквареним укусом и отреса?! Злонамерну пакост могли смо видити из недавнашњег броја једног дневног гласпла, који на српском језику излази, да је избор Њег. Светости за поч. грађанина у Сомбору подмештена ствар, само да би Његова Светост добила Леополдов орден и баронат. Та то је пуко обмањи-

вање народа, и огледало покварености. Не знам хоће ли и какво ће одликовање постићи Њег. Светост сад о св. Николи од стране Њег. Величанства, али ако би буди каково и дошло, дошло би оно уједно и као одликовање Српства, па заиста је жалосно, да се може наћи у Српству људи, који се поводе за човеком који данас на сва уста виче против одликовања наше црквене поглавице Заиста се данас једино тактичности Нзегове Светости може приписати, да се о српском народу ипак рачуна води и да тај српски народ још и угледа има. А ако су и Срби Сомборци са тим својим избором Њег. Светости за свога поч. грађанина ма и најмање допринели, да се путем одликовања српског патријарха и од надлежне стране и сам српски народ одликује; онда се ти Сомборци са тим својим чинои још већма само хвалити и поносити могу, јер дигоше угледа и самом српском народу, и урадивши то, показаше да су поштоваоци своје црквене поглавице. И дај Боже угледао се на њих и остали српски народ, дај Боже да и остали српски народ пригрли свога патријарха, а Њег. Светост пак да до живи, да види себе окружена у великом јату свега српског православног народа, па с поносом да узмогне рећи, да Она с народом, а народ с њом — живи, стоји и м Р е - Д. У&сМ- К Б ' Сомборска депутација код Његове Светоети. Позната је ствар свима штованим читаоцима овог листа, да је муниципија слоб. и кр. вароши Сомбора, ради сећања на педесетогодишњнцу онога дана, када је Њзг. Светост на се узела свештенички чин, у нелавнашњој седчици својој без разлике вере, народности и странака једногласно изабрала Њег. Светост за свога почасног грађанина и закључила, да о томе чину истављену диилому иутеа депутације Њег. Светости иреда. Депутација од 22 члана из Счмбора нредсгала је 6. (19) о. м. Њзг. Свегости под вођством свога градоначеоника. У депугацији је било 4 Римокатолика, 2 Јевреја и 16 Срба.