Српски сион

С тр . 662.

&р. 21

живчани систем, те да често пута и сама смрт наступи. Даље ће изнети: вдравље и живот нам је дао Вог, а не ми сами, а ко га пићем алкохола самовласно одузима, постаје самоубијца, рушитељ права Бога, Господара живота и смрти. Таки самоубијца убија не само тело, него и душу. јер му последње дело бива смртни грех, који се никада више неможе поправити. 20 Библијска повест о самоубијству Саулову пред Филистејима. Оамоубијцама се ускраћује црквени погреб. Седма заповест Божја. П. 238. Шта треба да чинимо, да останемо стидљвви, невини? Овде додај и 4.) да нипошто не пијемо жестоких пића, јер од њнх се рађа свака безстидност, коју Бог љуто казни. За ступан предавања, библ. прича о пототу. Уваживши ове напомене, могао би катихета, са изгледом на успех, већ сад стати у редове бораца у светој борби против демону алкохолизма код деце, оцу премногих зала. До пуне победе би довела до душе једино кооперација цркве, школе, државе и дома. Ако смо прину ђени оставити на страну наду, да ћемо државу у догледном времену задобита за ту кооперацију, не очавајмо ради помоћи од стране дома, он ће нас збиља помоћи чим буде свестан тога да он уопће помагати треба и мора. Овде ћемо споменути само ово: ето колико је сретних очева, којима се првенац родио, ушло у парохијско звање веселих очију и бијућа срца, да најаве ро^ење и узму знамење. Па да ли смо ми употребили ту згоду, да упутимо сретнога оца како ће васпитати ту новоређену зеницу ока евога, у вери, у моралу, антиалкохолизму?! Одговорите сами. 0 када би нам била при руци књижица у том смеру нанисана, популарно, ли за тај случај, да ју прижимо новоме и сретном оцу, колико користи! Држимо да би дом тога оца постао тако помагач катихетиа и учитељев. Јамена, на дан св. ап. Томе 1905.

80 1.)г. Гпе&псћ Ј и8< л 18 КпесћЂ. Ргак &зсћег СоттепЂаг аиг ћИзИзсћеп СгезсМсћЂе. ГгеЉигд 1т Вгв18^аи. 1904.

Мало ее разведрава... У Сомбор су саде упрле многе српске очи, па се са свакојаким очима гледа и види, шта су сомборски Срби учинили, када су српског патријарха за свога почаснога грађанина изабрали. Боже мој! друге вароши, па у тима баш и Орби бирају сада себи за почасне грађане Андрашију, Апоњију и Кошута, а у то исто доба и Сомбор бира себи почасног грађанина!... Сомбор варош је прва у овостраном Српству, која и Србина има за свог почасног грађанина, па ма како се променуле околности, кашње потомство ће ма и из аката моћи видети, да су у том Сомбору ипак живели Срби, да су тамо нешто и важили, кад је читава муниципија српског патријарха бирала и изабрала себи за свога почасног гра^анина! Зар то не даје читавом Сомбору бар и у неколико обележје српске вароши?! Нећу да разгледам, јесу ли Сомборци то и у виду имали при томе чину, ал' факт је, да су и то постигли. Па шкоди л' то данас што год нашем Српству, гато су Сомборци кадри били својој вароши српски тип дати? Наша журналистика или се није на тај чин ни освртала, или га је пак осудила, људе своје странке, који су за то били, проскрибирала и преко читава ствари се несланим вицевима вицловала, и све је учинила, да се та ствар од великог замашаја, омаловажи. Доста је жалосно, гато наша журналистика и овом приликом сама даје себи сведочбу сиромаштва и потпуног помањкања сваке свесности журналистичког позива. Ми Срби живимо овде у широј Угарској у погледу своје црква, као самоуправни народ. Црквена наша поглавица, патријарх наш је репрезентант свега тог нашег у црквеним стварима самоуправног српског народа. Па кад ми, а нашом иницијативом и страни дижу углед томе патријарху српском; зар се онда не одликује тиме и сав српски народ. Зар се не диже тиме углед и свему народу српском. И зчр то не треба предочити томе народу, па и учити тај народ, да