Српски сион

БР. 22.

СРПСКИ СИОН

и службу су служили еа влашком језику. Овај покрет неје дуго трајао. јер је Сава II. православни владика 1675. год. издао заиовест, да свештеници оставе славенски језик и узму влашки језик у литургији и да на влашком језику служе. 13 За време ердељских кнежева је ираво« славна вера била потчињена оној вери, која је владала. У Мађарској ни у новије доба несу краљеви другу нолитику терали, јер 1706. год. је наредбом одузета од Арсенија Чарнојевића митрополитска власт и титула, а православни су потчињени рим. католичким владикама. Ову чињеницу повесничари несу као што треба пазили до сад. Овим наредбама узроке наћи, не би тешко било. Чарнојеваћ је исте године умро, па аошто је 1707. год. Исаија Ђаковић био његов последник, јаено је, да су оне наредбе изгубиле важност. Факт је, да углед грчко источне цркве вековима врло низак беше, па и иристалице православне вере несматраху као хришћане. Краљ Матија 1469. год. забрањује Саеима, Мађарима и другим хришћанима да Власе узимају за чобане на својим добрима. Упада у очи, што Уласло II често унотребљава погрдне речи против Влаха: регуегбоз ћотЈпез и реззиш ћот1пе8 и то свакако због верског Фаиатизма и антипатије. Краљ је Власима и Србима допустио да могу становати у Међешу, док се градски зидови не подигну. Народи у ХУ. и XVI. столећу велику су неправду чинили другој вери, кад су ева права грађанска дали владајућој вери. Владари су мислили, да сваки може бити добар грађапин, ако примп веру, која господује. Ко би прешао на веру Влаха и Раца, јако се казни и губи имање. Тако је Уласло II. краљ 1500. год. Михајилу и Николи норечким племићима за то одузео имање, што су отпали од хришћанске вере и прешли на проклету веру влашку и рацку. Па и краљица Изабела је осуђивала то остављање вере. 13 Док је међу Власима протестанека вера сасвим нестала, дотде су Срби у селу Антину и Тординди и Срему примили реформатску веру. Не су ли ово наследници сремских хусита?

Ерцељски владика Ђорђе Лепеш је 1437. год. староверце проклео, што несу плаћали десетка, али краљ Матија је 1481. године уништио ово плаћање десетка, но та се привилегија односи на „Раце и слична јеретике, који станују на земљама хришћана". Тако исто наређује Уласло II. краљ. да Раци, Руси и Власи морају плаћати десетак и каг. владикама, но после их је од тога ослоб(дио. Има и таких наређења, која показују леп пример верске трпељивости. Има наредба од 1591. год. која наређује да нико не сме своју опћину и јобађе приморати да приме његову веру, нити сме газда заузети цркву друге вере, нити сме наметнути свештеника друге вере. (Продужиће ее.) п чУ Основа закона. о вероиеповедним одноеима. Хрватско-Славонске кр. земаљске владе, одео за богоштовје и наставу, поднео је Хрватеко-славонском сабору следећу законску основу о вероисповедним односима. I. 0 вероисповестима. §. 1. Овака законито призната црква или верозаконока заједница, овлаштена је свој верозакон јавно исаоведати. §. 2. На цразнике и свечане дане било које закониго иризнате цркве или верозаконске заеднице, не сме нико у непосреп;ној близини места, где се служба божја држи, вршити послове и радње, којима би се свечаност сметала или умањивала. Исто вреди за улице и места, којима иду свечани опходи, док они нролазе. §. 3. Црквене или богоштовне оаћине не могу угкраити на свом гробљу ирикладно место за пристојан покоп припадника друге које вероисповести: а.) ако се на гробљу налази породична гробница покојнога иноверца ; б) ако у подручју управне опћине, где је иноверац иреминуо, или где је нађена лешина, нема гробља за чланове цркве кли верозаконске заједнице којој иокојник припада. §. 4. За богоштовне потребе цркве или верозаконске заеднице дужне су непосредно