Српски сион

С тр. 688.

СРПСКИ сион

Б р . 23.

Кад је патријарах српски Ароеније III. Чарнојевић дошао под власт аустријску, те за цркву и народ српски добио од цара Леополда I. нарочите привилегије, поред неописаних брига које је имао око уређења и чувања српске цркве и народа, старао се он у равној мери и за влашки народ по северним и источним дистриктима угарске, па и у самом Ердељу. Тако већ априла 1695. моли он двор, ратни Савет да изда налоге командантима у Великом Варадину, Јегри, Липи, Јенови и Ђули, да његовим епископима грчкога обреда, кад се они приликом визитација црквених на путу на^у, сваку заштиту, услугу и пратњу даду. 30 И дворски рат. Савет 21. Априла и. г. издаје налог свим командантпма поменутих места, у смислу патријархове молбе. 31 — А кад је последње године мученичког живота свога, месеца Марта 1706. год., поднео молбу и тужбу двору за заштиту српских привилегија против разних нарушитеља њихових, тада је у 18-тој тачци молбе своје тражио, да се српском народу дане привилегије протегну и на сав православни народ у сатмарском и Вел. Варадском дистрикту, те и у самом Ердељу. Патријарах је тиме мислио ставити под заштиту српских привилегија и народ румунски по тим крајевима, како би лакше могао их спасти од уније, као што је то већ показао у своме народу, уклањајући енергично и сваки траг уније. Но не испуни му се та жеља; кардинал гроф Колонић, тај најагилнији и најбезобзирнији подстрекач уније, добио је на рефераду ту његову знамениту молбу, па у својој тајној информацији известио је цара, да се то не дозволи, јер патријарах не може показати никакових привилегија, на основу којих би могао доказати, да је те покрајине кадгод под својом јурисдикцијом имао. 32 И цар је на30 Екоп. прот. у к. к. Кг1е{*8аг8ћ1т-у ех 1695. IV. бр. 162., сравни и бр. 148. I. 31 К. к. Кпе^.«агсМу-а ех 1695. IV. бр. 130. 32 К. к. Кпе§8агс1пу, Беч, ех 1707. XI. бр. 151. Ту знамениту тајну инФормацију кардинада Кодонића приредио сам ва штампу и Српска Матида у Новом Саду примида је и наградила још пропиог дета (1904.), те, како

равно тако поступао, те је у својој „фино" увијеној потврди народних прилегија од 6. авг. 1706., ћутке прешао преко тога питања; — а та потврда имала је бити тобож одговор на горе споменуту знамениту молбу патријархову у 18. и 24.тачке. Тако је аустријске влада под утицајем језуитских начела о унију, стала на пут племенитим жељама неуморног борца за чистоту православне вере и права народних патријарху Арсенију 1П. да под своју црквену јурисдикцију и за штиту народних привилегија стави сав румунски и русински народ под влашћу аустро-угарском, чије владике и свештеници већ погазише веру отаца својих, те народ остаде у опасности да и сам током времена преврне вером. — Набрзо после тога умро је патријарах Арсбније 1П., али и потоњи митрополити и архиепископи српски водише очинску бригу и о оним православним Румунима што у Ердељу осамљени беху, те се постараше да их освесте, да их дигну у обрану вере своје православне и изузму испод власти поунијаћених свештдника и владика, као што ћемо даље из непобитних историј' ских факата уверити се. Оволико сам сматрао рећи пре него што приступим приказивању прилога за познију историју одношаја наших с Румунима, да рад буде јаснији и разумљивији, те добије известан облик заокру • гљене целине. I. Одношаји сриских иравославних архиеиискоиа карловачких, еиискоиа, калу^ера и пародно-црквепих сабора — према иравославном румунском народу у Ердељу током ХУШ-шог века. Народ румунски у Ердељу није у први мах ни знао, да му је владика Атанасије са протопопима и свештенством склопио унију с римском црквом. Радило се све то у тајности, да не би народ ми обећаше, штампаће је почетком идуће године; уа њу сам написао и чданак: „Како се поступало са српским молбама на двору ћесара аустријског последње године живота патријарха Арсенија Ш. Чарнојевића."