Српски сион

Б р . 23.

1 тр . 687.

ердељскога квеза. Овај пак признаваше врховну власт турску. — Што се тиче српског јенопољског владичанства, биће да је после смрти Лонгинове и постављања Савиног за архиепископа ердељског тамо постављен од народа и свештенства нов епископ, који је потпадао под власт пећког патријарха, као што знамо да је каеније било за Исаије Ђаковића. Шта је све ревносни архиепископ Сава препатио од Калвина у борби с њима, само да очува чистоту вере у пастви својој, која је махом из Румуна састојала, јер Срба, Бугара и Грка бегае мало, — описао је брат му и очевидац у евојој хроници. Све наводе Бранковићеве потвр^ују и други писци старијег и новијег доба, од којих ћу споменути само језуиту Нилеса, 23 те Хинца 24 и Попеа. 25 И на основу свих података о тој борби сваки непристрастан историчар мора доћи до уверења, да је Сава очувао народ румунски у Ердељу да не подлегне пропаганди и сили калвинској. Тако ето Срби управљаху ердељском архиепископијом, жртвујући се за паству своју. А када после Теофила. Ш. (1692.—1697.) дође на митрополитску столицу у ердељском Београду Грк Атанасије I. Ангелу (| 1713.), све тековине Срба архиепископа за сталност народа румунског у вери православној, поколебаше се из темеља, јер митрополит оде под окриље Рима, а за њим и силни свегатеници румунски признаше и потписагае савез с Римом — унију. Тако на једном акту о признању уније од 5. септембра 1700-те у ердељском Београду изданом, потписало се поред архиепиекопа Атанасија 54 протопопа, са 1563. свештеника. 26 Збиља, необично карактеристичан знак и за сам народ румунски, у коме свештеници тако лако и тако бројно, 23 8ут1>о1ае, ПнЛ. 24 У делу: „ОевсШсћ^е <1ез В^зШитб с!ег {*пеећ18сћ-п1сћ1ип1г(еп 01аићеп8§епо88вп 111 81ећепћиг§еп" Негтаппз^асН, 1850. 25 Цит . дедо. 25 Ог. N. №1168, — 8ушћо1ае I. 247—249; а за исторају деле те уннје, налазесе акта у истом делу од 127-697. стр.

тешко не сви, одпадоше од вере отаца својих, — поред свих толиких примера чврстоће и постојаноети у вери својих пре|ашњих архиепископа српске народности. А шта је било са српским народом, који од почетка XVII. века налазио у Ердељу ме^у Румунима, тешко је позитивво одредити; али према разиим околностима 27 даде се закључити, да је за време аустријско турског рата (1683.1699.), а особито после карловачког мира, иселио се у суседне крајеве под угарском влашћу. Наиме, после тога доба не налазимо нигде да се српски народ у Ердељу спомиње у маси, нех^о се само појединци као Срби истичу, и то врло ретко. А нсто је интересантно и особито значајно да ни на једном акту о примању уније, где су толики протопопи потписани, не налазимо нигде ни једног потписа српског, него све саме румувске потписе ћирилским словима; гата више у свим актима о унији од 1697. и даље свуда ова унијати веле за себе: „...влКа, протопопж ши ШпТи Егскричмврр8л»6нефе"... 28 А ни касније када се непоунијаћени део православног народа у Ердељу почео обраћати митрополитима нашим у Београду и Карловцима, — нигде не видимо да се Срби обраћају, што би посве природно следило, да их је тамо било у маси, — него људи, који истина кажу да су „српске" или „грчке" вере, али и изрично додају, да су румунске народности — „власти", а посебице наглашују српску народност, ако се какав Србин међу њима нађе. 29 — Могло би се рећи, да су Срби ердељски претопили се у Румуне. Но то није могло бити док су они у знатној маси ме^у њима становали; то се могло догодити, тек онда, пошто је већи део иселио се са раштрканим остацима. 27 Види: у Регистр. К. к. Кпе^загсМт-а у Бечу ех 1691. IV. бр. 75.; II. 8.; ех 1694. X. 52.; 1695. IV. 130. ; 1701. Ш. 99. и 127; VII. 108. и др., те у Екеиб. прот. истог бечког архива ех 1696. VII. бр. 184.; 1697. I. 38.; 1701. Ш. 86.; VI. 147. и т. д. 28 1>. Ш1е8, - 8утћо1ае I. 171., 173., 208., 209., 247. ; а на 174. и 211. — налаве се Факсимиле поунијаћених протопопа. 29 Види прилоге под I. 7., 8., 9. н 16.