Српски сион
С тр. 686.
СР11СКИ сион
Б р . 23.
се бројала у јенопољр, заиста бпо епи- ! скоп српски Сава уверавају нас три писма војводе Жигмунда Ракоција од 1607. г., у којима поред владике Саве спомиње и рацку цркву у Липи. 17 И Бранковвћ вели да је Сава бегао у Ердељ испред силе турске. крајем шестнаестога века, те је могуће, кад се повратио, да није више у Јенови, (Вогоз-Јепб) него у Липи становао. — Нема сумње, да је ерпски епискоо имао јурисдикцију и над румунским народом у тим крајевима, јер се о каковом румунском епископу вигде ништо не спомиње. Иза Саве постао је архиепископом и матрополитом јенопољским брат његов од стрица, по имену Лонгин Коренић Бранковић. 18 Овога столица беше у Почки. Но ни он се није могао иа престолу држати услед силних провала турских и непрестаног бегства народног, него је отишао прво у Ердељ, а одатле у Влахозапланинску земљу војводи влашком Матеју Басараби. 19 Овај му је дао манастир Хоман, где је проживио до своје смрти, а у Јенопољу управљао је црквеним стварима један протопоп, кога су у земљи, као и владику поштовали. По смрти овог протопопа, вољом народа и свештенства, постао је главнлм протопопом јенопољским синовац еЛонгинов — Симеон Бранковић. А када се након неколико година упразни архиепископија и митрополија ердељска у Београду, тада народ и свештенство саборно избра овог Симеона за свог архиепископа, и кнез ердељски Ђорђе II. Ракоца 20 дипломом сво17 По Пешти Фриђешу „Северински Банат и историја северинске жупаније", писма та налазе се у архиву Ђ. Фејерварског каптола. „Срп. Сион" 1905. стр. 632. бр. 7. 18 Вранковић Хроника, IV. 1496. и д. а у Рајића, Исторј* . . . IV. 68—69. 19 У Споменику срп. краљ. акад. ХХХШ. стр. 3—6 описао је данашњи високопреосвећени Митроподит београдски Димитрије једну драгоцену икону угровлашког војводе Матеја Басараде, која се налази у Хиландару, а вели се на њој, да је главни трудбеник око њене израде био Митрополит јоанопољски Лонгин Коренић. — У истој икони наливи се и један свитак на ком између осталог пише: „Род см-крмго ар)(Н1Пнко1м Д мнтрополнта т'лнополск2 Логнчл Корожћ Ерлнкобнћа". стр. 5. 20 Ориг. ове дипломе у Митр. Архиву Карл. бр. 11. а бр. 12. је нотврда исте конвирмације од новог кне8а
јом од 1656. потврди га, као таковог. Симеон буде посвећен за епископа под именом Сава у Трговитту од митрополита влахозапланинеког и околних епископа на Крстовдан 1656. г., те доби о том и сведочансто од митрополита Сте вана „Славеновлахискимт. дЈалектомгв"'. Већ за Генадија II, (1628 —1640.) имао је православни српски и румунски народ у Ердељу да одржи љуту борбу против калвинске науке, која му се силом наметала; а митрополит ердељски Орест II.. последник Генадијев, одупревши ее таковој сили, би збачен и лишен свештеничког чина (1643). Овог потоњег наследи Стеван II. Симоноввћ, за кога се утиша мало верска борба, те овај доспе да нареди да се за Румуне штампају црквене књиге њиховим језиком, јер се дотле служило само словенским књигама. 21 Али за Саве Бранковића букну верска борба опет живим пламеном, те је овај, заиета одлични јерарх, имао да покаже не ■ обичну енергију и пожртвовност бранећи православну веру у повереном му народу, од силних насртаја и тегаког прогањања калвинских власти. И он је издржао борбу, одбио све нападаје, те сачувао своју цркву и своје стадо од ждрела калвинског, али је у тешким патњама и мукама, што их је он поднео тога ради клонуо његов иначе дивски организам, те 1680. предаде Богу душу. 22 По дишшми Ракоцвјевој, Сава је попостављен епископом свију Грка, Срба и Румуна у Ердељу, те зарандској, бихарској, солночкој, крашовској и осталим жупанија и дистриктима, а особито белењешком, — који тада потпадаху под власт ердељског Акакија Барчаји од 9. јан. 1659. (Ориг.) Види црву и у Летоп. Матице Срп. од 1841. Ки>. 54., 128—135. Рајића, — ИсторЈА . . . IV. 271. и др. 21 Шсо1аи Рореа, — УесМа МекгороНа ог4ос1оха готапа а Тгап811уап1сх стр. 75. и д. — Иначе је ово дело врло некритички написано, па се по њему завео и Пико (стр. 74—75.), те је неке неистине написао, које ћемо горе у тексту исправити. 32 О свему томе опширвије у Бранковићевој Хроници књ. V. стр. 1511.—1627; код Рајића књ. IV. 78 -92; 1>. N. Ш11еб-а, — 8утђо1ае аД Шиз4гап(1ат Шб1опат Есо1ев^ае Ог^епкаИз 1п Тегпв согопае 8. 81ерћат, Оепхроп4е 18^5. Уо1. I. стр. 149., 166., 167.; и др.