Српски сион

С тр . 690.

СРПСКИ СИОЕ

Б р . 23.

вану, игуману румунеког манастира Говоре, а потоњем владици римничком, о ком ћемо у трећем делу овог рада негато више података изнети. Да ли ее је православни народ румунски у Ердељу, за живота митропол. Мојсије Петровића обраћао српском архиепиекопу ради помоћи у борби против унијаћења, — неможемо ништа поуздано рећи, јер о томе не нађосио нигде података. А то је донекле и појмиво. Унија је још потајно ширила се; насилничка срества нису још јавно употребљавана; народу се на папиру зајамчивала слобода православне всроисповести и он се подвластио римничким православним епископима, које је православни српски архиепископ београдски, по народномизбору, предлагао цару на потврду, те по том посвећивао. Али када после смрти римничког епископа Иноћентија Васиљевића одпоче и у том владичанству жављи рад римске пропаганде и аустријских власти, да и ту семе уније посеју, трже се први православни народ у Ердељу, и обрати се посланством и писмом архиепископу беогрндско карловачком Вићентију Јовановићу за заштиту против евентуалног унијаћења римничког епископа. Још на српском народно-црквеном сабору 1780. год. учествовало је неколико посланика из Брагаова (Вгаззшуц, Вгавеб, Согопа, КгогшЈасН) у Ердељу. 8 Дакле су их Орби већ тада, — и против воље државних власти, као што ћемо касније видети, у братску заједницу примили и допустили им, да правомоћно учествују у управи целокупним црквенонародним жипотом; а са сабора 1732. г., молили су поново, да се српске прилегије протегну и на румунски народ. који је једне вере с њима. У додатку овога чланка, валази се међу осталим прилозима и писмо митрополита Вићентија Јовановића — правовославном народу ердељском од 27. августа 1735. Из тога писма сазнајемо, да су ердељски православни Румуни послали 8 Спиоак поеланика на сабору 1730 — у К. 1С. Кпе^загсћ1т-у. му своје пуномоћнике: јереја Евстатија Гридович-а. те два господара Радула Гочман и Георгија Херсеј. Овима беше задатак да у име целог клира и народа саопгате митрополиту силне терете и невоље („везх Л1 'кри и ), те га замоле за помоћ, као и то, да их прими директно под своју јуриедикцију, јер се боје да нови епископ који буде постављен од ауетријске власти може лако, као и Атанасије гато је учинио, и без знања народног примити унију, па им задати много бриге, трошка и невоље. — Митрополит их на то теши, да се не боје никакове силе, јер, ако се догоди да епископ римнички прими унију, тад ће их он, силом ерпском православном народу даних привилегија, које су и недавно од садањег цара по други пут потврђене, — под директну своју јурисдикцију примити, као и остали народ, који је у његовој епархији и по тим привилегијама живи. Уједно се обећава, да ће се свим срцем постарати о ваљаном уређењу цркзених одношаја њихових и штитити их увек од сваког насиља; па ће и својпм поеледницима препоручити, да се исто тако и даље о њима брину. Најпосле изражава наду, да ће они сви, како свештеници тако и световњаци, прилазећи тада под јурисдикцију његову и његових последника свагда верно покоравати се духовним налозима његовим и његових последника- 9 Дакле, митрополит Вићентије обећава народу румунском у Ердељу, да ће их у случају унаје римничког епископа примити под своју директну власт, а позива се при том нарочито на поново по тврђене народне привилегије. Под овом потврдом нема сумње да није митрополит миелио зашгитно писмо ћесара Карла VI. српском народу, дано из Лаксенбурга 18 Маја 1735. год. 10 Ово писмо преко краљевског наместништва саопштено је 8. Јулија и. г. по разним угарским жупанијама и градовима. Интересантно је и важно, да су овога пута српске народне привилегије саопштене први пут некима 9 У „Додатку„ црил. под 1: 2. 10 Ориг. у М. II. А. Кард.