Српски сион

Б Р . 23.

СРПСКИ сион

С тр . 691.

од тих жупанија и градова. Такав из- ' ме^у осталих беше и ердељски град Си- ј бињ. Митрополит се је ухватио за око»т1ност, што по већем делу тих жупанија и градова станује српски народ помешан с румунским православним народом, те је наумио протегнути ерпске привилегије и на њега. ма да се у истом царском писму на много места изречно спомињу само „Огаеа Шћлз е1 Ка8С1апае Ка 1ЈОП18 ћоттез". 11 Али нитп њему, нити осталим митрополитима и црквено-народним саборииа српским, поред најбоље воље, није пошло за руком ту намеру коначно извести. Бласти државне нису то никако хтеле дозволити, те су народне привилегије само на српски народ протезане све до XIX тог века. Но митрополит Вићентије, као и други српски митрополити, није хтео пропустити ни једну згоду, да осамљени православни народ у Ердељу не надгледа, поучи, упути и охрабри у борби с унијом. Тако му се и сад иаскоро пружила прилика. Исте године дозволи му цар устројити једну илирску коњаничку регименту о народном трошку, — те му у ту сврху даде и право да покупи тај трошак по народу. У то доба била је римничка епископска столица упражњена, те је и Ердељ подп&о под административну власт архиепиекопије београдске. Цар изда декрет на губернатора ердељског грофа Валиса, да допусти митрополитовима људима и у тим крајевима покупити потребни трошак. Митрополит је ову дозволу једва дочекао; није њему толико стало до тога трошка, колпко до тога, да тамо поводом тим пошаље спремна човека, који ће начинити реда у православној цркви ердељској и римннчкој, те поучити народ како да се брани од уније и неклоне

11 ША., и срав. „Гласник срп. уч. друштва". 2 ги одељ. Књ. XV.: „Споменици ив бидимског и нештанског архива"' стр. 187 -202. Обзнањено је жунанијаиа: ђурској, острогонској, албенској, барањској, веспримској, чонградској, бихарској, шимеђској, сцепушкој, шарошкој, веммнлинској, унгској, угочкој, бикешкој, берегској, арадској, варандској, мармарошкој и силађској, те слободном краљ. градовима-. Острогону, Стојном-Београду, Сатмару, Нимету, Будиму, Пешти, Сегедину, Еперјешу, БартФИ, Сибињу и Јегри (јђМ. стр. 199 и 201).

I у тој тешкој — неједнакој борби. — И ј збиља митрополит већ 18. Новембра 1735. ! г. јавља свим православним хришћанима у Ердељу, — а нарочито спомиње цркву брагновску, јер од како се унија угњездила у ердељском Београду, постаде Врашова центрум православља. да им шиље епископа крушедолског Ннканора Мелентијевића, те их моли да га добро приме и побрину се за све потребито. 12 Владика Никанор стигао је тамо почетком децембра и бавио се до краја истог месеца. Одмах га видимо на племенитом послу око уре^ња православне цркве у Ердељу. Изгледа, да је једино у Брашови постојао православни протопрезвитерат. под кога спадаху сви остали православни свештеници у целом Ердељу, којих такоЈјер беше врло мален број. Сви остали протопрезвитери, а беше их на 50, подпадаху под унијатске протопрезвитере, те ее п народ у њима морао, хтео не хтео, покоравати унијатскии свештеницима. У Брашови беше тада две православне цркве: Успенија пресв. Богородице и св. Николе, те поред старог протопрезвитера по имену Флора, беше и неколико свештеника. Владика с протом сазва свештенике и трговце брашовске, да их испита како стоји са уредбама црквеним код њих, — како би знао потребно исправити. Том приликом потужио се стари прота Флора, да због старости и слабости своје не може више ваљано извршивати многобројне протопрезвитерске дужности, те стога моли, да га те дужности реше. Владика је, по договору са свештеницима и осталим варошанима, примио оставку ту, и на његово место, спорасумно са свима, постави ј свештеника Радула ТЈемп, „да е8дјтх протспрЈЗкипра отх нин>к ва в8д8цј«, икожс зд^к иресл1& и л\ирск«/их, подовн-к и в' всж держла-к Берсж." У нарочитом писму, 13 свим припадницима тога протопрезвитерата, изређао је владика главна права и дужности тога протопрезвитера. Дужност му је, да се брине о свим пословима цркве и свештенства, 12 У „Додатку" прил. под I: 3. 18 У „Додатку" прш. дод I: 4.