Српски сион

С тр . 692.

ст дски сион

Б р . 23

а тако^е и оним делима световњака, која подлеже надзору и суду црквеном; да поступа увек по правилима св. апостола и св. отаца. А ако би се догодило, да когод од свештеника неправедно подигне се против њега, — биће лишен части свештеничке. У том писму још посебно додаје владика, да он од своје стране најстрожије забрањује протопопу, да сам суди за односне кривице како свештеницима, тако и световњацима, него увек с наре^еним епитропом попом Теодором и другим варошким свегатеницима и „гочмани црковними." А ако се догоди каково велико дело, коЈе не може прота са свештеницима сам разрешити, то да известл о том архиепископа, односно епископа, ако га има. Што се тиче прихода епископског од свештеника, дужан је прота сваке године у обично време покупити га и „ид-кжЈ прилик^етг, да пошлетх"; а то значи надлежном епископу, или ако је столица епископа упражњена архиепископу. Најпосле наредио је још у том писму владика Никанор, да и даље буде исти приход протопопски, као што је и ,до сад био, без икаквог умањења. Лисмо то датирано је у Врашови 18. Децембера 1735. год. Ово бављење крушедоскога владике међу Румунима у Ердељу, благотворно је деловало на њих, те су се стога узнемириле аустријске власти, а нарочито ердељски губернатор, реваи помагач уније, генерал гроф Валис. Овај забрани владици отићи у Малу Влашку, камо је у истој мисији намеравао поћи. Валис је писао Двор. Рат. Савету 27. Децембра 1735., 14 да „управо још незна јасно", дали владика Мелентијевић запопљује само „шизматике" или можда чак и оне, „који су примили унију, услед чега може врло лако де се породи немир у земљи". „Стога је — вели — и наредио заповедницима Кронштата и Фогаре, да нагласе владици, да са целом пратњом својом има одмах вратити се у Сибињ (Херманштат) непредузимајући даље ништа; а у случају о14 У К. К. Кп^8агагсћ1У-у. Сравни Бг. Цећтсквг, „БЈв Уегв1ш§ип2 <1ег зегМвсћеп Ме4гороНеп уои Ве1§;га<1 ипс! Саг1отН« Јш Јаћге 1731, ЛУхеп 1881, — у екскуреу.

клевања илн одбијања његовог, имају му саопштити, да је дошла наредба, да се има тамо силом отпратити, те да се то одмах и изврши." Још је Валис у писму том навео, да је владика са својом пратњом п >д изговором скупљања добротвор ннх прилогаза илирску хусарску регименту, — управо одпочео водити црквене агитације, скупљајући млафе људе, ружећи пред њима католичку веру и одвраћајући их од уније; а ново посвећене свештенике заклињао је, да неће примити унију. — У пратњи владичиној беше капелан Симоновић, отац Силвестер Поповић, клерик Арсеније и канцелиста Адам Варшањија. 15 Ствар ова дође по том пред неоаквистичку Субделегацију, која је одржала своју седницу 8. (19.) Јануара 1736. г. и расправљала о тој ствари. Ноступак грофа Валиса беше одобрен, те наређоно још, да архиенископску депутацију ваља увек држати подаље од граница аустријске Влашке, да не би тамо посао кварила. Наиме, тамо је игуман бистрички насупрот вољи свештенства и народа румунског, а и без знања матрополита Вићентија, постављен и већ од цара потврђен за епископа римничког, а с њим се хтео отворити пут унији, те за то и вели се даље у протоколу субделегације под по менутим датумом: „Као што је познато један таков игуман вазда изгледа, да је готово предан унији, те се несумњиво може надати, да ће у исту ирећи и многи такови Румуни, који су за унију увек много готовији од Раца." А дворски саветник и члан те субделегације 2иата, унео је нчјпосле у записник и то, да се несме допустити, да владика Никанор, толике нове попове у Ердељу погвећује, нити какове друге епископеке функције обављч, јер „цео прав^славни народ (!) у Ердељу под императором Леополдом I. прпмно је унлју, а онт мало шизматика што . е још налазп, може се трпети; но ипак неможе им се дозволити, ма и привремеао, да имају владику без озбиљне опасности по св. дело уније (оћпе еУ1(Зеп1ег 15 Ср. ,.Гдае Срп. краљ. Акад. БХП. ("39), 197.