Српски сион

С тр . 702.

СРПСКИ СИОН

Бр 23

Белеслијина пароха Фабричког, ради повишења награде му као катихете на држ. учит. школи у Темишвару — Узет је с одобрењем на знање извештај Преосвећенога Госиодина ЕнископаДијецезана, да је јером. Платона Марковића поставио за заменика, сусп. пароху сиришком, а досадањега заменика јером. МитроФана Шољмошанова за админ. нарохије моношторске, и да је досадањи админ. те парохије јером. Василијан Петровић упућен у постриг му у манастир Бездин. — Одређен је избор пароха у Арадгају. Одобрен је и потврђен избор јереја Стевана Мирковића за пароха у Куману, и позвана је цркв. општина куманска, да нрипошље таксу за распис стечаја на место систем. парох помоћника. — Одбачене су као неосноване тужбе Васе НикиФоровића из В. Бечкерека против там. свештенства, и изречено је, да се од истога никаква тужба у будуће неће примити. — Извештена је управа завода милосрдних сестара у Жомбољу, да се веронаука ученицама српске народности само на српском језику предавати може. — Умољен је иредставком високосл. Саб. Одбор, да повуче своју одлуку, и усвоји овдашњи предлог у погледу иодељења стипендије из стипенд. закладе Петра Божића. — Узето је на знање изјашњење ђакона врањевачког Силвестра Нерића на пријаву. да је не пријавивши се надлежном пароху допуст на дуже време наступио; али је најстрожије позван, да се у будуће строго придржава у свему дисциплинарних правила за срп. прав. свештенство. — Позван је под претњом оврхе јер. Исидор Николић адм. нарох. у Гаду да јер. М. Путнику пароху у Срп. св Петру врати порезни дуг у износу од 40.59 К. — Позвана је ц. општина у Кечи, да припошље 20 К. за распис стечаја на место пароха, пошто је онде сада рескриптуална нлата заведена. — Донесена је једна бракоразводна пресуда. — Учињени су кораци, да се попуни место пароха у Срп. Црњи. — Уевојен је предлог Високопреосвећенога Господина Епископа, да се на сва парох. места, која нису стално иопуњена, стечај распчше, и поверено је конз. бележнику да до идуће седнице спреми прсдлог, које иарохије да се стално нопуне. — Умољен је овоеиарх. админ. одбор, да строго уиута црквену опћину у Араду, да ночевши од 19013. год. у нредрачун свој ставља још 200 К. у име накнадне половипе сееије нротонрезв. помоћнику. — Свега је донесено 89 решења.

„Србобрановом" 0 (котуру). И ако смо не једном рекли, да кад се мп под своје саставе потписујемо, да је у реду да тако исто раде и они, који наше писање критикују; и „Србобраиов" се писац чланка „ Свештенство и иолитика " (349. бр.), у ком је писац његов предузео да прокритикује наш чланак „ Само се цеикајмо! и (21. бр.), не хтеде под њега потписати, него стави под њега знак О (когура). Па кад то не хтеде или на смеде учинитп ; ми ћемо га звати котуром. И ако је и „Србобрановом" котуру врло добро познато, јер и он одавна прати наше писање, да смо ми не једном приликом подизали свога гласа против наше поцепаности и позивали завађене странке на измирење; он ипак јавно смеде рећи, да се сранка његова није навикла на то, „да се људи Руварчева соја бацају у бригу због неслоге у српској опозицији", која је —- рече — забринутост прекасно дошла после, „ивборне коалиције српске опозиције". „Србобранов" котур и њему подобна братија, којима је главна циљ, да пошто-по то дођу у земаљски, а за тим п у државнп сабор — ма их противнпци и називали „штппендистима" —, мисле да је сав српски свет шашав, да не схваћа каква је н зашто је учињена коалиција између радикалне и самосталне странке, које су се до сад јавно најпогрднијим именима частили. „Србобранов" котур може поменутом својом тврдљом о коалицији наших опозиционих странака „простоти сипатп песак у очи за опсенити је"; ал не и мислеоним људима, који у додиру п с радикалима и самосталцима пмају сваки дан прилике да чују, како се часте — истина у прпватном друштву и разговору, а не у листу —- и шта једни о другима мисле и говоре. На сувише је трулим даскама подигнута коалиција радикалско-самосталска, и она ће се на брзо разлизати после првих избора. Тврдњу „Србобрановог" котура да ми „иамфлетскии грдњама" на адресу опозици.је пледирамо за њену слогу, одбијамо од себе с презрењем. Ако се ишта, оно се наше позивање на слогу завађених наших странака, не може назвати иамфлетом. Ми стојпмо и „Србобрановом" котура п сваком другом у свако доба на услузп, да им необоривим доказима и примерпма докажемо све оно, што смо у поменутом своме чланку рекли, па наравио и оно о поцепаности код нашпх завађених странака. Умствовање „Србобрановог" котура о тобожњој важносги поменутог нашег чланка само с тога, што је он изпшао у „Српском сиону" „органу онако високих црквених фактора", није такође ништа друго, него сппање у очи песка „простоти за опсенити је", пошто он као слободњак треба да зна, а и зна да за све оно што изиђе у ,Српском сиону" у незваничном делу, и што не носи иначе тпн званпчности — као извештаји седнички —, одговара лично његов уредник, односно уз њега и они, којп што у незваничном делу нанишу п прпме саодговорност.