Српски сион

отр. 682.

СРПСКИ СИОН

вр. 23.

нод и царски ће комесар доћи, отвјетствовати: Синода давно било ние, али когда су бивали, комисари нису присуствовали, зањеже в нутар само духовне ствари дјелајутсја, и онамо ни от клера ни народа нитко неприходит, а кад клеро и народо сабор бива, тогда и царски комесар присутствјет. Ашче рекут: сад имате две вдовствујушче епархие, отговорите: три су празне, Вудимска Арадска и Ердељска или Трансилванска. На вопрос: колико монастир парохиа держит, отвјествовати, ни једне, кромје своего перњавора, зањеже свака церков у селу имат свое свјашченике мирске, само что от моеастиреј духовници у четири поста чрез лето нареждујутсја за исповјед. Ашче каково слово будет, имате ли чужде страних људеј у монастирјех, отвјетствовати, да је запрешчено и слугу под најам без достоверна свидјетелства взјати, колми у братство чуждестраних примати. Ашче би поменуло се, како ми за римокатолике держимо, хоћели се спасти с крјепостију, отвјешчати: наше је христијански живјети и добра дјела творити, а божие јест спасение строити. Ми же за Ваше императорское Величество и јего Величество царицу и всју аугустјејшу фамилију, палату и воинство на всјак ден молебствуем толико крат, колико публично во церкви и своих келиах молитву дјеем. Ашче би гдје елучилосја, да Јего императорское Величество внишчут нашу литургију слушати и видјети, тогда искати час, в котори изволит литургии бити, и свјашченик и дјакон да готови будут с проскомидиеју и ожидају јегдаже Јего Величество пришло будет, братија всја чино во своја монашескаја одјејенија облечени пред врати церковними на двје стране, десно и лево у реду да стојат, и капе снимивше на рамен держашче и на десно кољено поклоншесја да дочекајут, а свјашченик и диакон кадионицу имјеја, внутер церкве код врата да дочекајут, и покадив Јего Величество и посредје церкве анвон с престолом поставет

Јего Величеству, прочим же столице за амвоном. На входу с Евангелием, диакон Јего Величеству императору да понесет евангелие цјеливати. На великом входу, свјашченик велегласно да поменет сице: Благочестивна и державниа цари наши Јосифа втораго императора римскаго и соцарственика и Марију Терезију императорицу икрал ицу нашу, да поменет Господ Бог во царстви своем, всегда, ниње и присно и во вјек и вјеков. И тогда митрополита поменет, и потом оним чином како су предсрели да испратет. Всјаже кротко, смирено, благоговјејно и благообразно да совершајут и нам јегда гдје их императорское Величество приходили будут, сваки монастир свој репорт со описанием како что бивало да даст. Дано в Карловцје 22. Априлиа 1768. Смирени Архиепископ Павел Ненадовић.

П р И Л 0 3 и историји одношаја наших с Румунима у XVIII том веку. Од Радослава М. Груји^а. -*!«" Предговор. Недавно су Румуни потегли против нас неоправдану акцију, у намери да приграбе наше манастире, те нам прете шта више и деобом свих манастира наших, а на основу некадан.е црквене заједнице њихове с нами. Овај поступак Румуна могао би се најприличније упоредитп поступку човека, кога смо из очите пропасти избавили, примили у дом свој, окрепили и ојачали, па онда још с богатим даром из куће своје испратили, а он кад је изишао од нас, и осетио се снажан, зажели и потражи дрско, да због тога што је у кући добротвора — спасиоца свога извесно време у нези провео, — сад с њим дели сва добра његова, еву вековну тековину његову. Та околност потакла ме је да размишљам о историји одношаја наших с њима,