Српски сион

С тр . 684.

СРПСКИ СИОН

Б р . 23.

ног цареввћ Урош прво се оженио ћерком влашкога војводе Владислава — Јелевом; а једна ћерка војводе Алексан^ра Басарабе, тетка Јеленина, беше удана за неког српског кнеза Симеона Старца. 1 Такових одношаја било је и више. Мало после тога знаменити кадуђер Никодим Грбић, који је у посланству кнеза Лазара и српског сабора, ишао са светогорцем старвм Исаијом у Цариград да измири српску цркву с цариградском — и измоли скидање проклетства набаченог за Душана на српску цркву и народ, — одлази у Угровлашку и тамо подиже прве манастире Тисмен иВодицу. 2 А кнезови српски Лазар и високи Стеван обдарују манастир Тисмен богато са добрима на српском земљишту, и брину се за насељење истих, само да што већу корист, тај први румунски манастир од њих имад <з. 3 Никодим овај, као игуман тисменски, умро је 1406., и Румуни, овог првог основаоца својих манастира, славе као светитеља. 4 А када почетком шестнаестога века надвише се црни облаци турскога ропства и над Црном Гором, тада још јединим слободним крајем српским, и наступи неред у земљи такав, да мораде угинути и прва српска штампарија, подигнута недавно на Ободу (1494.), — онда први српски штампар калу^ер Макарије, пресели се у Румунију, где први одпоче штампање првих црквених књига и то словенским писмима, и словенским јези1 Види генеалогију влашких војвода у делу Ешкшиз ђаго (Је НигшигаИ-а: „РгашпегПе 2игвеб1еШ Дег Китапеп" Викиге8С11881. св. I. 2 О том опширније у чланку покојног архимандрита Илар. Руварца : „Рор ШкосИт, (1ег ег§1;в Шбз^ег^пшДег т (1ег \Уа1аоће1 1406." у АгеМу-у 1иг 81ат8еће РћПо1ој*Је XI. 354—363. 8 Хрисовуља Стевана Високог овом манастиру штампана је у делу НавДаи-а : „Агс1та 1в1:оиса а Вотапе1", Викигезсј 1865. I. 17; срав. АгоМу ЈћМ. — А касније влашке војводе п'_тпомагаху новцем српске манастире. Тако зл Милешево види у М. П. Архиву у Кар. бр. 7. и 14. те 16. и 17. у ориг. * И у попису манастира, што га овде у дневнику владике Николе Димитријевића први пут гатампан, вели се, да је ктитор Тисмену св. Никодим (види прид. II. точ. 24 п )

ком. 5 П1то ја Макарије чак из Црне Горе у Влашку дошао, разумљиво ће нам бити, када споменемо, да је у то доба (од 1505) 6 влашки епископ-митрополит био Максим, бивши деспот српски Ђорђе, а унукЂур^а Бранковића Смедеревца. Са православном вером примили су Румуни словенско писмо па и словенски језик у богослужењу ;* касније пак, дописиваху се кнежеви влашки српским језиком, како са Охрвдским архиепископом 7 под кога беше румунска црква подчињена, тако и с двором цариградским. После битке Косовске, а нарочито после пада Смедерева и претварања Србије у пашалук турски, почео се народ српски према северу селити, те је долазио чешће у додир и мешао се с Румунима. — Одношаји међусобни посташе живљи и јачи. У Крашовској жупанији било је доста Срба већ у другој половини Х1У-ог века; 8 а током XV. века, особито од кад је ЂурЗ?е Смедеревац добио по Угарској градове: Мункач, Липу, Бечеј, Вилагош и др. (1433. г.), преселише се многи у суседни Банат, који је граничио са крајевима, у којима Румуни становаху. 9 Нема сумње, да је народ српски из Србије, као и касније из Баната, селио и у земље румунских кнежевина; али то беху сеобе, појединих породица и мањих маса, па их не приметише хроничари онога доба. 10 6 О овом опширније у чланку Стојана Новаковића „Српски штампари у Румунији" (Годишњица Н. Чупића XVII. (Х1Ј.) 331.-348.) 6 Тако у Бранковићевој Хроници књ. IV. стр. 935. у Митроп. Патр. Библиотеци у Карлоппима. Чудноватоје да Рајић, који је то исто у својој историји иввео, не спомиње годину и у опће врло површно преко тога прелаза. Истор. књ. Ш. 34-2. * Види шта о том пише: А. I). Хепоро], — Н181опе Дев Коиташз, "РаИз 1896. I. 459. и даље. 7 Види писмо Молдавског војводе Стевана Охридском митрополиту Доротеју, и обртно, и од 1456. г. у „84аппе" XII. 254. 8 Сравни булу папе Урбана у Со<1. <Нр1от. IX., V. р. 325. е!с. СгоегпГј*. „ЕЉпо§гарМе <1ег 08 (;егге1сћ1већеп МопагсМе" II., 125.; превод Пвко-а: Срби у Угарској I. 28—29.; С8ар1от1е8 „81атопЈеп иш! гит ТћеИ СгоаИеп" II. 17; СтоЈачковић и др. 9 Види о томе у Сгогшцга-ЕЉпо^гарШе II. 153. и даље. 10 Рајић по Бранковићу веди; „ЛЛи»г1и при так#ви)(* ^ О-П^е Ј 1еу