Српски сион

В р . 24.

СРПСКИ ; СИОН

С тр . 713.

помоћ, те је многи и многа постао учитељем и учитељицом српском, и на том пољу користили своме"народу не само у карловачкој митрополији, него и у Босни и' Херцеговини. Знајући прота Георгије Бранковић шта је то сиротиња, потпомагао је и сам многог и многог доброг сиромашног ђака, те својом помоћу извео га на пут и направио радена и корисна човека српском народу. Сомборски је прота Георгије Бранковић од првог дана свога доласка у Сомбор за проту, не само савесно и тачно вршио своје свештеничкопрквене дужности у парохији и цркви, него и црквеној скупштини, одбору црквеном и школском, и у њима се много полагало на његове предлоге, а тако исто и као члан политичке општине и жупанијске скупштине сваком је приликом проповедао мир и љубав међу народностима, а уз то мушки заступао и бранио интересе свога српскога народа, и у њима играо видну улогу, поштован од свију градских и жупанијских преставника и предстојника тих власти. Како је он савесно отправљао у њима своје дужности, и како је био у Сомбору поштован, види се најбоље из тога, што га је сомборско градско преставништво, у ком данас седи много преставника, који само на основу причања усменог његових савременика о животу и раду на општинским јавним пољу, а особито његовог заузимања за слогу међу грађанством сомборским без разлике вере и народности, једногласно изабрало 5. (18.) октобра о. г. за почасног грађанина града Сомбора, предавши му на најсвечанији начин 6. (19.) Новембра дивно израђену диплому. А како је српски свештеник и по речма св. апостола Павла између осталих својстава дужан бити и странољубив — гостољубив, и како је од вајкада од свију српских домова свештенички дом био отворен у свако доба не само сваком брату свештенику, него и свима угледним људима, па и сиротиња из њих није празна одлазила; то је и дом проте сомборског Георгија Бранковића био у свако доба отворен и за браћу свештенике и господу и сиротињу, а уз то је он гледао и на спољашност, те је сваком приликом ишао чист и ишао достојанствено као што једном нроти приличи, због чега му је сваки и Србин и туђин и одавао част и поштовање кад би га срео на путу. Како је прота сомборски Георгије Бранковић уживао љубав и поштовање свештенства свога протопопијата а и народа српског у њему; то га је у први мах свештенство, а доцније свештенство с народом бирало за посланика за народне а потом за народноцрквене саборе, односно и за политични 1861., и на свим тим саборима играо је он видну улогу, поштован од посланика и биран у разне одборе, па и за члана саборског одбора. А по своме звању, односно избору био је и члан епархијске бачке скупштине, конзисторије. И од 1861. па све до 1882. које је године постао епископом, није било сабора народноцрквенога, а да на њему није био.члан и прота сомборски Георгије Бранковић. И последица целога тога разноврсног рада проте сомборског Георгија Бранковића била је та, да га је св. Архијерејски Сабор — Синод — 1882. Маја 7. изабрао за епископа темишварске епархије, који је избор круна и потврдила. Многогодишња пракса у конзисторији бачкој — које као свршени богослов и ђакон, које као окружни прота и парох, које као управитељ учитељске школе, а које као посланик на саборима и члан у автономним телима, олакшало је и користило је епископу Георгију Бранковићу, те је не само у стању био отправљати многостручне послове епархијске онако, како их треба један архијереј да отправља, него је као што се у отпоздраву велико-кикиндске црк. општине за епископовање Георгија Бранковића рекло, да је он био „учитељ правде и истине, учитељ мира,