Српски сион

С тр . 742.

СРПСКИ СИОН

В р . 25

бити забележено у историји српске цркве овостраног народа нашега. Није нам намера, а нисмо ни позвани, да ређамо неувеле заслуге Ваше, које сте досадашњим радом и животом Вашим стекли — онда, када нам о томе најбоље и најкомпетентније говори малочас прочитано превишње ручно писмо Њ. ц. и апост. кр. Величанства, премилостивог владара нашег Франца Јоспфа1., из кога разумесмо, да Вам је, као видљиви знак краљевске милости, у признању Ваше верности прејасном престслу и домовини, као и Ваших многих заслуга на пољу црквеном, кулнурном и добротворном поделити благоизволело велики крст узвишенога свога Леополдовог ордена, и тиме нам је јасно показао какав нам подобајет Архијереј. Стога ево и ми подносећи Вам искрену честитку нашу, обраћамо се са чуством топле благодарности Богу свемогућем, што Вам је дозволио да и овај радостан дан у потпуној душевној и телесној снази и са усрдном молбом, да Вам благослови остатак д&на живота Вашега најобилатијим благословом, да Вам и надаље подарује крепка здравља и воље истрајне и да Вас још дуго и много поживи на понос и дику цркве православне и народа Српског. Взегова се Светост срдачно захвалио на пажњи и честитању патронатвој, и као што се — рече — радовао кад је патронат Текелијанума примио управу у своје руке, јер је уверен био, да ће се под његовим мудрим руковођењем еавесно вршити воља његовога основаоца великог родољуба српског Саве Текелије, тако се и сада радује, што се није нреварио у свом очекивању, и уверен је, да ће се тако и у будуће радити. По добијеном благослову од Взегове Светости, ступише пред њега изасланици добро-босанског митронолитаНиколаја Мандића, прот>јереј и члан конзисторијални Димитрије Јаоковвћ; мовашког свештенства епархије шабачке Лукијан Дожудић, архимандрит шан. св. Петковице у Мачви и епископа шабачког Сергија, аротојереј и парох Црно-Варски Михаил Вучетић, те

изасланик високопреосвештеног господина АЕпископа и Мигрополита Николаја Мандића, протопрезвитер Димитрије ЈанковиЛ редовни члан еиарх. цркв. суда у Сарајеву поздравио је Његову Светост овако: Дозволите, Ваша Светост, да у лијепи вијенац искрених и добрих жеља, којом Вас приликом данашње светковине пространа Митрополија Карловачка и изван ње многобројни поштоваоци Ваши ноздрављају: уплетем споменак светосавске митрополије добро-босанске, односно Њеног Високопреосвештеног јерарха господина Нвколаја, у чије име част узех Светости Вашој предстати. Високопреосвештени господин Николај радује се, гато су милост Божија и благослов Светитеља Саве на Светости Вашој, те сте дочекали славу педесетогодишњице свештеничке службе, славу рвјетку и само изабранима задржану. Ту радост своју исказује Високопреосвештени господин молитвешш учешћем у дчнашњој светковвни за повољно здравље и дуг вијек Ваше Светости, да би се крмило брода Митрополије Карловачке за „срећу и напредак српске прав. цркве и народа још дуго у засвједочено вјештим рукама Ваше Светости налазило. Подај Господи на многа љета!" На овај поздрав је Његова Светост одговорила овако: Захваљујем на лепој пажњи господина митрополита, и молим вас, да га од моје стране поздравите и да му моју захвалност и ви изразите, а ја ћу се већ доцније и писмено захвалити. Други га је поздравио овим поздравом: Ваша Светости! Најмилији ми је дан овај, када сам доживио да поздравим 50-то годошњицу Вашој Светости. Ово чиним и као стари пријатељ из првих даза ове 50-то годишњице, а и по одобрењу мога преосвехнтенога епископа г. Сергија, у име свега братства монашкога реда, епархије Шабачке. Ова света дужност, у толико јејача, јер сматрам ову свечаност народа Орпског.