Српски сион

С тр . 744.

СРИСКИ

сион

&>. 25.

мееутог умишљаја, допринело ]е доста и то, што су мање више све наше куће за време патријарховаша В. Светости јако коракнуле у сваком погледу у напред, те није било бојазни, да ћемо их ми упропастити, јер ко гради и дограђује, тај не руши и неупропашћује. Узевши све то у обзир и захваљујући и овом приликом В. Св. за сва та добра, и препоручујући се и на даље у милост Вашу, поздрављамо В. Св, дапашњу 50. го дишњицу свештеничке службе са искреном и синовном жељом, да свемилостиви Творац дарује В. Св. и од сада живота и здравља, те да још дуго управљате нашом црквом, себи на духовну радосг, а цркви, народу, и монаштву нашем на понос и дику. Уједно молимо, да благоизволвте у знак синовне оданости и благодарности наше милостиво нримити ову спомен књигу, што Вам ју поводом данашње славе захвална срца наша у највећој смерности подносе кличући: Да живи св. патвијарх наш Георгије много и дуго! (Адреса је ова штампана у 24. бр.). На предату адресу и поздрав одговорио је Његова Светост патријарах, захваливши им се — рече — да се радује, што је монашко свештенство за време његовог патријарховања јако унапред коракнуло и да су мање више све куће много ејајаије, него шго беху у време њ )говог доласка, што мени — рече — чини велико задовољство, те позвавши их, да и у будуће слушају њега и да савесно врше своје дужнос!и, да се немају никога бојати, јер он им је највећи заштитник и пријатељ. По добијеном благослову од Његове Светости, стаде пред њега карловачки римокатолички жупник Вилим Бич, са евојим капеланом, те поздрави га овим поздравом : Ваша Светости! Част ми је у име католичкога свећенства и поштованих жупљана мојих смјерно ноклонити се Вашој Светости и поводом педесетогодишњице свећеничке службе Ваше честитати са жељом: да Свемогући створитељ, који Ваз је до сада даривао особитом милошћу својом, да Вам и од

сада милост своју неузкрати, да као духовни надпастир и отац срнскога еарода аностолско своје тешко дјеловање удешавати узмогнете Вогу на славу. Творац небески нека дозволи Вашој Светости. да у чврстом здрављу и дијамантни јубилеј свећеничке службе славити узмогнете, цркви на корист а цијелому народу нашему на снас. Живио Јубилар, Његова Светост! Захваливши му на сећању и поздраву, мило му је — рече —- што видим, да као год што православно свештенство у Карловцима проповеда мир и љубав међу разним вероисповестима, да тако исто чини и римокатоличко, те и не сумња, да тако не ће бити и у будуће, чему се сваки син ове наше домовине само радовати мора, јер љубав и слога међу разним вероисновестима и народностима, то је први основ за напредак једне државе, а свештеасгво је у црвом реду позвано, да у томе буде и учитељ и *вођа. По добијеном благослову ступи пред Његову Светост мирско свештенство у доста лепом броју, те најстарији нротопрезвитер земунски ЈеФтимије Вукадиновић, поздрави га овим ноздравом: Ваша Светост ! Као најстаријем по чину свештенику архидијецезе карловаче и митронолије српске, мени је у део пала част, да у име мирског свештенства данашњи знаменити дан у животу Ваше Светости најсмерније поздравим. У име свештенства, из чије сте средине милошћу Божијом и вољом народа на највиши степен црквене јерархије узвишени, које сте Својим црквено-просветним установама и родољубивим делима вечитом благодарношћу обвезали, и које. ако и еије могло данас у довољном броју овде заступљено бнти, свакојако духом учествује у данашњој светковини свога добра Архипастира, и с нама заједно топле молитве своје узноси престолу Свевишњега, да Вас на управи свете своје цркве одржи у миру часна, здрава и дуголетна на корист и утеху оданог Вам и свештенства и народа српског! На овај поздрав Његова Светост патријарах захваливши се на поздраву —-