Српски сион
У*р. 746.
СРПСКИ сион
Б р . 25.
дањем председничком раду Вашем, еека благоизволи Ваша Светост ирвмити ову споменицу уз израз неограниченог поштовања нашег и дозволити, да и овом приликом кликнемо из дна срдаца наших: Да живи Н>егова Светост архиецископ Карловачки, патријарх српски Георгнје много и дуго! За тим је нрочитао гдресу (в. бр. 24. о. л.) и предаде му је, на што Његова Светост патријарах захввливши се на по здраву, одговори, што сам — рече — радио, радио сам с Вама, ако нам је рад за похвалу или за осуду, поделлћемо их. Ви знате с каквим се тешкоћама управља епархија и ми можемо с чистом савешћу свугди и на сваком месту рећи, да смо радили и урадили онолико колико се према приликама урадити дало, и препоручујем Вам, да и у будуће будете орни и вољни, те да не пожалите труда и времена што ћете га утрошити око у лраве ове еаархије. По добвјеном благоелову, ступи пред Његову Светост многобројно изасланство темишварске епархије, и то како од средишњих власти, тако и од неколико општина, тс славослов архимандрит бездински Исак Дошен, поздрави га овим поздравом: Ваша Свешост, ареузвитени слављениче данашњи! 50 година живота је дуги низ година, али 50 година службе, то је заиста велики и дуги низ година. Данас се навршује равно 50 година свештеничке службе, 50 година дјелања у винограду Господњем Ваше Светости. За велике заслуге и велика доброчинства, која је Ваша Светост у томе великом и дутом низу година св. цркви и српском народу учинила, приредише верно одани духовни синови из целе Митрополије Карловачке овако импозантну прославу 50годишње свештеничке службе Ваше Светости. Те велике заслуге, доброчннства, добра и цлеменита дјела Ваше Светости за св. цркву и народ српски толика су, да их је тешко сва набројати, особито, од како сте В. Светост Божијом и краљеском милошћу, и вољом народа сели на столицу сриских ПатриЈараха, баш у тешка и бурпа времена у нашој св. цркви и народу.
У томе дугоме низу година била је и Темишварска епархија сретна, дајој кроз 10 година на челу — као еиископ стајасте и много на процвату цркве и школе и унапређењу свештенства и нгрода нашега учинисте. И ми, као изасланици епархијске управе Темишварске сматрајући за најугоднију и најсветију дужност, усудисмо се са нај дубљим страхопоштовањем пред свето лице Ваше Светости ступити, да се Вашој Светости на дан данашње велике 50 годишње ирославе свештеничке службе Ваше Светости поклонимо и поднесемо очитовање наше непоколебиве и неограничене оданости, привржености и верности према светој особи Ваше Светости са најискренијом синовском честитком: Да Свемогући одржи Вашу Светост под својијем богатијем и моћнијем окри љем у добром здрављу, миру и задовољству на овоме највиђенијем мјесту у нашој св. православној српској цркви до крајних граница људскога живота. У то име кличемо: Живила Ваша Светост: Живио ! !! На овај се поздрав ЕБегова Светост патријарах захвалио, изјавивши, да чим је ступио у свештенички чин, да му је жеља била, да сзоме народу учини какво добро, те као сирома прота није могао чинити ништа, а чим је дошао у положај да је могао, он је но својим силама давао на црквено-просветне цељи, а дава ће и у будуће. Ваша радост — рече — даје ми наде, да ће и код нас наше ствари п< ћи на боље и да ће бар свештенство поћи оним цутем, којим треба да иде и да ће на прави иут изводити и оне, који су сишли о правог пута. Ја — рече — поштујем свачије политично уверење, ал' на црквеном пољу не треба да имамо странке, јер по науци Христовој, црква се саотоји из учитеља и ученика, и ученик не треба да буде старији од учитеља. 0 тога рече — препоручујем особито свештенству и мећем му на срце, да обавештава народ и да га изводи на прави пут, јер само ћемо тако моћи напредовати. По добијеном благослову стуаи иред Његову Светост патронат гимпазије ново