Српски сион

Бр. 25

ОРПСКИ СИОН

Стр . 747

садске и изасланство проФесорског тела, те славослов адвокат Тзура Вукићевић рекавши како натронат сматра за своју свету дужносг да честита Вашој Светости као врховном аред:еднику нагроната ретку ирославу, ретку велим, јер Бог је мало њима даровао да је виде, а она је у толико радоснија, што можете о ноносом погледати на Ваш иеде^етгодишњи рад у свештеиичко архијерејској служби, у којој сте толике задужбине учинили, с којима се заиста подичити можете, и који ће имати великог уплива по напредак нашег народа, с тога ће у историји и бити записано име Ваше Светоста златним словима. У то име желимо да у крепком зрављу и миру још много година поживи Ваша Светост. Захзаливши се Његова Светост иатријарах на поздраву, рече, ако је новосадска гимназија овамо од 1890. у напред коракнула, и ја с Вама заједпо могу и смем рећи да јесте, то је наша заједничка заслуга. Колико сао могли, ма смо се старали да нам гимназија што напреднија буде, а уверен сам, да ћете сампом заједно и у будуће на томе настојати, с тога нека нам Бог дарује жавота и здравља, да још већи њен нанредак дочекамо. По добијеном благослову, ступи пред Његову Светост патронат карловачке гимназије и проФесорска колегија, те протојереј Василије Конетантиновић прочита следећу адресу, и по прочитању је преда ЕБеговој Светости. Иста гласи овако: А<1 бр. П. Г. 126./112. Ваша Свешосши, Преузвишени Господине! Патронат српске велике гимназије у Карловцима, прожмат најтоплијим осећајима искрене и велике захвалности Творцу небеском, што је божанска промисао његова озарила народ српски и цркву светлим зрацима неизмерне милости своје, те нам изабра и посла за апостола свога Вашу Светост, који за дуги низ 50 година часно и ревно служећи св. олтару божјем и задахнут искре-

ном и непоколебљивом љубављу за цркву своју и народ свој, учини силна дела сјајна и добра, мила Богу а цркви и народу корисна. Ваша Светост је испуњена духом премудрости са узвишеног престола патријарашког својим широким погледом, бригом и старањем и објективним руковођењем свију ствари што се клоне на добробит подручне гимназије, као председник овог Патроната стекао неувелих заслуга за напредак тога завода, а пламена љубав Ваше Светости за просветом нашег народа је и на огњишту тог расадника наука запалила светао луч просвете, те се наша гимназија сјаје као звезда . Даница у мраку незнања и шири своје благотворне светле зраке широм нашег српског народа и семе из расадника тог урађа благословеним плодом. Патронат овај у радости што је Ваша Светост благословен од Господа на срећу народа и цркве доживео педесетогодишњицу своје свештеничке службе, једнодушно приноси овим начином најискреније изразе чисте захвалности, признања и своје оданости за сва добра учињена дела с топлом жељом, да Вашу Светост премудри благи Творац још дуго и много одржи на челу нашем, а на дику и понос народа српског и цркве његове. Жтео на жногаја љета! Из седнице Патроната српске велике гимназије, У Карловцима 18. новембра (1. децембра) 1905. год. држане. Његова Светост патријарах захваливши на п >здраву, рече, оно шго мало час рекох патронату и проФесорском телу новосадске гимназије, важи г. г. и за Взс. Мислим да смо се и досада по савести старали сви заједнички за иапредак наше гимназије и мило ми је, што Вам могу и овом приликом изјавити, да сам потпуно задовољан са напретком наше гимназије. Радимо и у будуће слошки на њепом папретку. По добијенои благослову, стуии пред Његову Светост проФесор карловачке гим-